Remènjāk je ko gùrtna i na kràju gùrtne je kànāp na kòme se kȃo klȅčka, dȑvo, i tȏ se ȕzme ȕ rūku a òna gùrtna dȏđe na rȁme da ne séče, da ne žùlja, jer kȍ će dr̀žati jèdek u rùkama i ȍndak se tȏ vúče. [2]Ковиљ[1]
↑ 1,01,11,2Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
