slobodan

slobodan

Srpski

Pridev

slobodan -a, -o, prid.

Slogovi: slo-bo-dan

Poreklo

Pridev slőbodan od imenice sloboda +‎ -n (slobòda + -n).

Prvi deo reči vodi poreklo od praslovenskog korena *svo- ("svoj-") m, *sva- ("svoja-") ž, koji je kognat sa sanskrtskim स्व sva f (sva), a koje najdalje vuku poreklo od praindoevropskog korena *swo-bʰo-/*swe-bʰo-.

Drugi deo reči vodi poreklo od praslovenske reči *buditi, koja je nastala iz praindoevropske reči *bʰewdʰ- ("biti budan, svestan") koja je kognat sa Sanskrtskom बोधयति bōdhayati (bodháyati) što u bukvalnom prevodu znači "stanje svesti o sebi" ili preciznije "dar (sposobnost) da budemo svesni sebe" zato što reč dar vuče koren od praslovenske reči *darʺ (od praindoevropske reči *déh₃rom koja je povezana sa sanskrtskom धातृ dhātr̥ (dhātṛ́) - "onaj ko daje, podržava, onaj koji je stvaralac...").

Dakle, reč slobodan znači "Bogom dana sposobnost da bude svestan (i da izrazi) sebe".

Značenja:

Prema Rečniku srpskoga jezika Matice srpske (Novi Sad, 2011):

1. koji živi u slobodi, koji nije rob, zarobljenik i sl.
2. u kome vlaga sloboda, u kome ljudi imajy slobodu.
3. nezavisan od vlagavine tuđina, suveren.
4. koji se može koristiti, nezauzet, prazan.
5. koji nije ispunjen radom, poslom.
6. koji nije zauzet, koji nema obaveza prema nekome.
7. koji ne trpi nikakva orraničenja.
8. koji raspolaže po svojoj volji, nezavisan, samostalan.
9. otvoren, određen za nesputano, neometano kretanje ili obavljanje poslova.
10. koji je bez ograničenja, zabrana, nesputan.
11. koji se vrši bez smetnji, bez teškoća.
12. koji se ne snebiva, otvoren.
13. koji izlazi iz okvira pristojnosti, koji nije sasvim u skladu s morlanim normama.
14. koji se nalazi u hemijskom spoju, jedinjenju.

Lično ime

Postoji i lično muško ime Slobodan.

Sinonimi:

1. autonoman, samostalan, nezavisan, samosvojan, nepotčinjen, suveren, nesputan, nepodređen, neuslovljen, samoupravni
2. ispražnjen, slobodan (o mestu), oslobođen, nezaposednut, nezauzet

Primeri:

1. Slobodan sam ko ptica, mogu da odletim kad god poželim.

Reference

• Vasmer, Max (1964–1973), “svoboda”, in Etimologičeskij slovarʹ russkovo jazyka [Etymological Dictionary of the Russian Language] (in Russian), translated from German and supplemented by Trubačev O. N., Moscow: Progress
• Vasmer, Max (1964–1973), “sloboda”, in Etimologičeskij slovarʹ russkovo jazyka [Etymological Dictionary of the Russian Language] (in Russian), translated from German and supplemented by Trubačev O. N., Moscow: Progress
• Oleg Trubačóv (1959), Istoriя slavяnskih terminov rodstva, page 170f
• August Ahlqvist (1894) August Ahlqvist's Wogulische sprachtexte nebst Entwurf einer wogulischen grammatik aus dem nachlasse des verfassers hrsg, page 36
• Vladimir Žuravljóv (1982) Vnešnie i vnutrennie faktorы яzыkovoй эvolюcii, page 167, page 166
• Kroonen, Guus (2013), “sebjō-”, in Etymological Dictionary of Proto-Germanic (Leiden Indo-European Etymological Dictionary Series; 11), Leiden, Boston: Brill, page 429
• Skok, Petar (1971), Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Jugoslovenska akademija znanosti i umjetnosti Zagreb 1971.
• Matica srpska, (2011), Rečnik srpskoga jezika.

Ćosić, Pavle; et al. (gl. asistent i stručni konsultant Bojana Đorđević) (2008). Rečnik sinonima. Beograd: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1.  (COBISS)

Napomene

Unosi koji se odnose na praslovenski i praindoevropski jezik sadrže rekonstruisane reči i korene. Kao takvi, termini u ovom unosu nisu direktno potvrđenjni, ali se pretpostavlja da su postojali na osnovu uporednih dokaza.