subata
subata
subata (srpski, ćir. subata) uredi
Imenica uredi
subata, ž
Značenja:
- Šesti dan u nedelji. [1]
- Subota uoči Uskrsa. [1]
- Isto. [1]
- Pravoslavni praznik koji se slavi nedelju dana pre Uskrsa, Vrbica. [1]
- Isto. [1]
- Crkveni praznik uoči druge nedelje uskršnjeg posta. [1]
- Isto. [1]
Primeri:
- Dođe subatom i pomogne, počistimo kočine i krunimo kukuruz za prikrupu. [2] [3] [4] [5] [6] Čenej Bačinci Laćarak Obzir Bečej Deronje Gospođinci Đala Srpski Krstur Novi Kneževac Sanad Mokrin Padej Kikinda Novo Miloševo Srpska Crnja Itebej Kumane Međa Žitište Elemir Šurjan Orlovat Perlez Farkaždin Čenta Baranda Crepaja Senpeter [1]
- Sùbatom ȕveče jel nèdeljom zȁjutra ȏn ȍde kod òca i kòd matere. [2] Novi Bečej [1]
- A tȏ se ȍbično tàko glȅdalo da se mȇsi dȁ l pétkom, dȁ l sùbatom, tàko za nèdelju da bȉde mȅkan hlȅb. Aradac [1]
- Mòja Angelína ùmēsi sùbotom ili ponèdēljnikom lȅbac. [4] Đala Srpska Crnja Bašaid Međa Melenci Žitište Šurjan Boka Crepaja [1]
- Jedvȁ čȅkamo subȍta da dȏđe. Pavliš [1]
- Pétak i subȍta se ȉde, celȋva se bȍžji grȍb. Banatska Palanka Vršac Izbište Jasenovo [1]
- Na Vèliku sùbatu je mȁma bárila šȗnku, kobàsice. [2] Novi Sad Srbobran Kovilj [1]
- Na Veliku subotu nose na groblje kolač od kiselog testa. Za muškarce prave kolač u vidu batine, a za ženske vitice. [7] Stapar [1]
- Uoči Lazareve subote i Ivanj dana uveče se pale vatre koje momci i devojke preskaču a majke nad vatru nadnose svoju decu da budu „očišćena" i zaštićena od zlih nevidljivih sila. [8] Ostojićevo [1]
- Tȏ je bíla Lȁzarova sùbota ; — Sam sȁd nȅ idu te dȍdole, sȁd sȁm na Lȁzarovu sùbotu još ìdu — kad je Vrbíca (E). Laćarak [1]
- U Teodorovu subotu pričešćuju se deca. Bačka Palanka [1]
- Na Todorovu subotu pravi se pecivo u vidu lutke „todorčići”. Jedu se sa grožđem iz turšije. Jasenovo [1]
- Na Todorovu subotu, ranije, mazali su se belim lukom radi odbrane od veštica. [9] Jarkovac [1]
- Tȍ se zove i Tȍdorova subȍta i céla nedȅlja Tȍdorova. Vršac [1]
Izrazi:
- Dȕži pétak odsùbote ("rugalica za ženu kojoj viri podsuknja ispod suknje"). Novo Miloševo [1]
Reference uredi
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 118, 138. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 63.
- ↑ 4,0 4,1 Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 111, 265. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka
<ref>; naziv „Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam.” je definisano više puta s različitim sadržajem - ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 345.
- ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
- ↑ Sofija Dimitrijević, Etnološka istr. živanja u okolini Sombora. — Rad, 18—19, 1969—1970, 83—100, str. 100.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 159, 163.
- ↑ Milenko S. Filipović, Različita etnološka građa iz Jarkovca (u Banatu). — ZDN, 11, 1955, 81—117, str. 108.