zametati
zametati
zametati (srpski, ćir. zametati) uredi
Glagol uredi
Imenica uredi
zametati, {{{rod}}}
Imenica uredi
zametati, {{{rod}}}
Glagol uredi
Kategorije: rib.tkač.trp.trp.trp.ob.
Oblici:
- zametati zamećati, -ćem [1]
- zametati zamećati [1]
- zametati zamećati, -e se [1]
- -o, zametati zamećati, -a [1]
- zametati zamećati [1]
Značenja:
- Započinjati, zapodevati (šalu, kavgu i sl.). [1]
- Skrivati, prikrivati. [1]
- Bacati, spuštati alov. [1]
- Tkati naročitom tehnikom, bez čunka, klečanjem (uplitanjem niti prstima). [1]
- Stvarati klicu, zametak; formirati plod. [1]
- Tkanje uplitanjem niti prstima, klečanje. [1]
- Stvaranje klice, zametka; formiranje ploda. Taraš[1]
- Tkan uplitanjem niti prstima, klečan. [1]
- Zaraditi se, udubiti se u neki posao. [1]
- Stvoriti klicu, zametak; formirati plod. [1]
- Položiti jaja. [1]
Primeri:
- Zàmećo trȃg. [2] Sivac [1]# Čamci su čamci, oni u kojim mi idemo, kojim zamećemo alov. [3] Bačko Gradište [1]# Ćȉlimi se zàmećedu pr̀stima, rúkom. Tomaševac Čerević [1]
- Mèni čàršave zàmetala vùnene. Bačinci [1]# Zàmeću se kùruzi. [1]
- Vlȁta žȉto, a òvo se zàmeće, klípovi, zàmećē se kùruz. Subotica [1]# Toj potrebi služe i pravi ćilimi, izrađeni klečanjem („zametanjem”) ( — Be). [4] [1]# Na donjem delu tela nošeni su „skuti” nač injeni od belog domaćeg platna. Po do njoj ivici „opšlingane” su pamučnim belim koncem, zametanim vezom. [5] Ostojićevo [1]# Strȕnica, tȏ je sa pòklopcom, zàmetano od vȕne. [6] Vašica Pačir [1]# A ȏn se tàko zamѐto pa koràča. [7] [8] Itebej Srpski Krstur Srpska Crnja [1]# Ȉmam dȍsta jȁlavӣ kùrӯza, níje ѝzvato, níje bácio klȋp, ní se zàmeto. [1]
- Zàmeće se kùruz, zàmetō se kùruz, zàmećē se, zàmelī se kùruzi, jel kȁko ȍćeš. Subotica Kać [1]
- Samo kad trȅba da zamète klȋp, ȍnda kùruzevine ȉmam po šȇst-sȅdam lȃnaca. Martonoš [1]# Jel mȁtica, kad se izléži, kad se zaméte, i kad se izléži, òni je oplođávaju. Ilandža [1]
Izvedene reči:
Reference uredi
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 198.
- ↑ Velimir Mihajlović—Gordana Vuković, Srpskohrvatska leksika ribarstva. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1977, 457 str.
- ↑ Milenko S. Filipović, Vojvođanski ćilimi u narodnim običajima. — ZDN, 2, 1951, 75—82, str. 77.
- ↑ Milivoje Milosavljević, Etnološka građa o Srbima u Ostojićevu. — Rad, 26, 1980, 141—165, str. 151.
- ↑ Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 275.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 223, 513.