вла̑стан

Облици:

  1. -сна, -сно, властан [1]

Значења:

  1. Онај ко има власт над неким, ко може да наметне своју вољу. [1]
  2. Онај ко је власник, ко може да располаже неком имовином. [1]

Примери:

  1. Сви̏ сте ви̑ вла̑сни од мѐне, ко да сте ви̑ ста̀рији. Ковиљ Каћ [1]# Са̏ мном је би̏о вла̑сан да мо̏ж да ра̑ди шта̏ о̏ће и да ме уда̏ ка̏ко о̏ће. Банатска Паланка [1]
  2. Није он власан да ми суди коме ћу ја да дам моје имање. Јасеново [1]# О̑н је вла̑стан о[д] те̄ зѐмље, мо̏ж да ра̑ди са̀ њо̄м што год о̏ће. Ковиљ Каћ [1]


Референце

уреди
  1. Врати се на: 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди