говорџија
говорџија
говорџија (српски, lat. govordžija)
уредиИменица
уредиговорџија, м
Облици:
Значења:
- Младожењин друг који се у свадбеној поворци вози у првим колима, који пева и подврискује. [1]
- Младожењин друг који позива у свадбу, позивар. [1]
Примери:
- Ови̏ пре̑ђу, гово́рџије, младоже̏њини орта́ци. Избиште [1]
- О̏нда ка[д] до̑ђе два́најс са́ти, иза̑ђу гово́рџије да поје̏ду мла̑ду. Јасеново [1]
- Па ка[д] до̏ђе сва̏дба, гово́рџије до̑ђу напре́да. Павлиш [1]# Као легијаши иду младожења, девер, као и „побра”, односно младожења, „жарач” и говорџије. [2] Старчево [1]