зеленко

зеленко (српски, lat. zelenko)

Именица

зеленко, м

Придев

Придев

зеленко , , прид.

Категорије: паст.


Облици:

  1. зѐле̄нко, зеле́нко, зеле̑нко Вршац Јасеново [1]
  2. зеле́нко Тител [2] [1]

Значења:

  1. Коњ сивозелене длаке. [1]

Примери:

  1. Сивац (зеленко) већ долази на свет с тамном — алатастом, доратастом или враном длаком. Тек након првог лињања ждребад постају мање или више сива. С временом им и сва длака при свакој каснијој измени све више бледи, па између 10. и 14. године коњи готово сасвим побеле, једни пре а други касније. Према томе, у сивце убрајамо све оне коње који по читавом телу посиве, дакле и на глави и на ногама, и код којих грива и реп такође посиве. [3] [1]
  2. Ченејци су [...] ређе држали чилаше и зеленке, зато што их је тешко одржавати, нарочито у пролеће. [4] [5] Ченеј Дебељача [1]# Ја̑ сам ти прѝпремио зѐле̄нка. Лаћарак [1]
  3. Као мо̀мак и̏мам фија̀кер и зѐле̄нке. [6] [7] Војка Черевић Мали Радинци Буковац Футог Опово [1]# Мо̑ј зеле́нко, ни́је што је мо̑ј, кад га извѐдеш из а̀влије, мо̏ж сва̏ки да ти за́види. Јаша Томић Пачир Суботица Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Тараш Иванда [1]


Изведене речи:

  1. зеле̑нков [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 36.
  4. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 51, 124.
  5. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 24.
  6. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
  7. Анђелка Петровић, Пастирска терминологија Буковца (рукопис дипломског рада).

Напомене