ко̏ш
ко̏ш
Именица
уредико̏ш, м
Категорије: кол.об.
Облици:
Значења:
- Део сејачице у који се сипа семе. [1]
- Део млина где се сипа жито. [1]
- Део вршалице у којем се зрно чисти. [1]
- Гомилица кукуруза у дечјој игри кошања. [1]
- Горњи део предње стране трупа. Тараш[1]
- Чврсти омотач на грудном кошу пчеле. [2] Јамена Пећинци Бођани Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Идвор Дебељача[1]
Примери:
- Донѐси у ко̏ш куку̀руза сас громиле. [3] Ченеј Сусек Свилош Ловра [1]
- Ко̏ш се зва̏о. Та̀ко, то̏лко висо̀ко, о̏нда је ту̑ све̏ ску̏пљено па ту̑ за̀ве̄зано. [4] Врдник Радојево Уљма Врачев Гај [1]
- Ѝма ли су ча̏рда̄к, то̑ па̑мтим, и ко̏ш. Ко̏ш је, то̑ је од зѐмље плѐте но и он да ле̑пље но, а и̏сто је кро̏в на̀пра вљен као и ку̏ћа и о̏н да ту̑ су си̏па ли жи̏то. Врдник [1]
- Ко̀шеви су за̀ жито. [4] [5] [6] [7] [8] [9] Жабаљ Суботица Бегеч Сремска Митровица Санад Итебеј Башаид Вршац [1]
- О́де ка̑жу а̏мба̄р за куку̀руз, а за̀ жито ко̏ш. Ко̏ш је са̀зӣдано па о̀кречено. Мартонош [1]
- У ко̏ш се сипа семе, а лу̏ла пропушта зрно у земљу. [5] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Ново Милошево Тараш [1]
- Изнад камења налазе се дрвени кошеви у које су сипане житарице. У кошевима је посебан дрвени механизам преко којег је регулисана количина излажења зрна из коша. [10] Кикинда Ново Милошево Црвена Црква [1]
- Решѐто одва ја це ло од ло мље ног зр на, копѐрај дорађује непречишћено зрно, а за чишћење зрна служи ко̏ш. [5] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител [1]
- Чак смо правили посебне кошеве од прућа, да риба може да живи. Босут [1]
- То се звало код нас кош. Ми смо звали тартови, тартови или кош од летава, а може и од мреже. [11] Нови Сад Сремска Митровица Бачка Паланка [1]
- Ко̑ша се обично зими и то овако: сваки од играча узме преда се две гомилице кукуруза. Лева гомилица зове се ко̏ш а десна пуница. [12] [1]
- Они њиови кошеви и тако нешто. То је ловокрадичко. [11] [3] Сремска Митровица Ченеј [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ 4,0 4,1 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ 5,0 5,1 5,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 165, 166.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 12, 16.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 34.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 52.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 59.
- ↑ 11,0 11,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Дамјан Прерадовић, Неколико српских речи којих нема у Вукову речнику. — ЛМС, 184, 1895, 83—111, стр. 93.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 71.
- ↑ 14,0 14,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.