лихт

лихт (српски, lat. liht)

Придев

Придев

лихт , , прид.

Прилог

Прилог

лихт, прил.

Категорије: непром.комп.


Облици:

  1. а., б. [1]

Значења:

  1. Који је светле боје, светле нијансе. [1]
  2. Безличан. [1]

Примери:

  1. Ти̑ си цр̑нка, ле̑по ће да ти сто̀ји ли̏хт пла́во, па на бо̏бице. [2] [3] Равно Село Турија Бечеј Нови Сад [1]
  2. А ли̏хт пла̑ву сам ѝмала а̀љину. Добринци [1]
  3. Па и̏ма сме̏ђа, а о̀во је јо̏ш лѝхтије. Добринци [1]
  4. Тре̏бо си да офа̑рбаш лихти̏је, не̏како ми до̀шло мра̑чно. Јаша Томић Черевић Шурјан Бока Неузина [1]


Изведене речи:

  1. лихти̏је [1]


Изрази:

  1. шаљ ˜ ро́за па на штра̀фте Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 17.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 142.

Напомене