о̀бичан

Прилог

уреди

Прилог

уреди

о̀бичан, прил.

Категорије: одр. вид.бот.


Облици:

  1. обичан, -чна, -чно [1]
  2. обичан, , [1]

Значења:

  1. Пећ у којој лончари пеку судове. [1]
  2. Некалемљена садница лозе. Суботица[1]
  3. Радни лакши прибор за упрезање коња. [2] Баваниште[1]
  4. Који се ни по чему не разликује, не издваја од других, просечан. [1]
  5. Који је постао навика, свакодневни, уобичајен. Сремска Митровица[1]
  6. Allium cepa. [3] Госпођинци[1]
  7. Сорта јечма. [3] Чуруг[1]
  8. Исто. [3] Госпођинци[1]

Примери:

  1. Директна пећ, или како је још зову „обична лончарска пећ” у основи је четвртастог облика, а у горњем делу је засвођена. [4] Сомбор [1]
  2. О̏нда сам пра̏вио сегѐдӣнске шѐпутке, а и̏ма И о̀бичне шѐпутке, за́виси од га̏зде ка̏ко запо̀ве̄да. Ковиљ [1]
  3. О̀вај о̀бичан чо̀век би̏јо и тра́жио да за̀па̄ли лу̏лу. [5] Кикинда [1]
  4. О̀бично је за́бат напра̏м за́бата. [6] Фаркаждин Ново Милошево [1]
  5. То̑ се иде̏ о̏бично у четвр́так за ру̏во. Јасеново [1]
  6. А то̑ се о̏бично та̀ко гле̏дало да се ме̑си да̏ л пе́тком, да̏ л су̀батом, та̀ко за нѐдељу да би̏де ме̏кан хле̏б. Арадац [1]
  7. Оби̏чно [се садило] оно ста̑ро гро̑жђе: мађа̑рка, ди̑нка. Вршац [1]


Изведене речи:

  1. обично [1]


Синоними:

  1. већином [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Софија Димитријевић, Лончарство у Сомбору. — Рад, 1, 1952, 182— 191, стр. 187.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.

Напомене

уреди