окру́жити

Глагол

уреди

окру́жити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.ков.


Облици:

  1. о̀крӯжим, окружити [1]
  2. , окружити, [1]
  3. окружити [1]

Значења:

  1. Начинити круг око кога или чега, заокружити. [2] Кикинда[1]

Примери:

  1. Цело имање му је окружено багрењем. Бегеч [1]
  2. Не̏што тре̏ба да о̀крӯжим вру́ће, да бу̏дне окру́гло. [3] Турија [1]


Изведене речи:

  1. о̀крӯжен [1]


Референце

уреди
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 180.
  3. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).

Напомене

уреди