па̑њ

Именица

уреди

па̑њ, м

Категорије: прен.


Облици:

  1. па́ња, пањ [1]

Значења:

  1. Део стабла који остане на корену када се стабло сруши, преломи или пресече. [1]
  2. Комад балвана који служи као радна површина (обично за сечење дрва, меса или за израду предмета у појединим занатима). [1]
  3. Дебео комад огревног дрвета. [1]
  4. Корен дрвета у води. [1]
  5. Тупи део чекића. [1]
  6. Гвоздено задебљање у облику прстена на крају туљка, које се налази у глави колског точка. [2] Бачинци Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ[1]
  7. Шири крај осовине. [1]
  8. Гвоздена конструкција на задњем делу плуга, на којој су монтирани раоник и даска. Избиште Јасеново Ковин[1]
  9. Винова лоза која расте из једног корена. Ловра[1]
  10. Онај који је у животу остао сам, без икога свог. Вршац[1]
  11. Оронуо човек. Вршац[1]

Изрази:

  1. стојати ко ˜ ("исто"). Вршац [1]
  2. Мали ˜ кола изврће ("и мали (низак, слаб; обичан, безначајан) човек може учинити нешто велико, значајно"). Јасеново [1]
  3. седети ко ˜ ("изгледати тупо, без разумевања и осећања"). Вршац [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене

уреди