Шљиве и орах из божићног колача се чувају: ако боли зуб, ставља се на зуб; а босиљак који је био забоден у колач чувају као лек против севања ушију. [1]Стапар[2]
↑Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 97.
↑Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
