страо̀та

Именица

уреди

страо̀та, ж

Облици:

  1. страота [1]
  2. страо́та [1]

Значења:

  1. Оно што изазива страх, ужас, грозу. [1]
  2. Страшна мука, патња. [1]

Примери:

  1. Забадава сам чула да си ти, још дркћем од страоте. [2] Ченеј [1]
  2. Ни́је зна̏ла шта̏ је чукула́да и бомбо́на, него „ди̏ ћемо бе̏гати?". Са̀мо је зна̏ла за срао̀ту и за̀ бега̄ње — то̑ ма́лко ње̑на ве̑ка што је о̀на провѐла. [3] Сремска Каменица [1]
  3. Ја̏о, ка̏ко је зи́ма на̏поље, страо̀та јѐдна! Бе́сну ке́ру да нѐ пӯстиш на̏поље. Јаша Томић [1]
  4. А кад је ве̏лика ки̏ша, зна́те шта ка̑жу ко̏д на̄с: стро́та! О̏нда пу̏ца, се̑ва, па̏да̄, ру̏шӣ, др̏ва ло̏мӣ, ка̑жемо то̑ је ве̏лика стро́та. [4] Помаз Ловра [1]
  5. Да си само гледала шта су на телвизор показали, то је страота божија. [2] Ченеј Бечеј Дероње Ђала Ново Милошево [1]
  6. То̏ је би́ло страо̀та бо̏жја. Бечеј [1]
  7. Та́ки пљу̑сак, страо́та бо̏жја. Вршац [1]
  8. Страо̀та је би́ла кад је би̏о та̏ј ра̏т. Визић [1]


Синоними:

  1. стра [1]
  2. страх [1]


Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 299.
  4. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.

Напомене

уреди