је̏сти
је̏сти
Глагол
уредиКатегорије: риб.прен.
Облици:
Значења:
- Хранити се (о животињама). [1]
- Гристи, гутати мамац. [1]
- Узимати, освајати, избацивати из игре. [1]
- Секирати се, једити се. Ново Милошево[1]
Примери:
- И о̏ндак ко̑камо, и ѝзӣђемо на̀ улицу, и ко́кице је̏де̄мо, и при̑чамо, и е̏то та̀ко је то̑ о̏ндак би́ло. Арадац [1]
- Ба̏ба ску̏ва, ми̑ мо̑рамо, о̏н ни́је мо̏го да у̏зме ка̀шику да је̏де. [2] [3] Велики Гај Бачинци Черевић Мартонош Мол Кула Бегеч Ђала Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Избиште [4]# И кад смо поје̏ли ову̏ пога̏чу, о̏нда је́мо о то̏га кола́ча. [5] [6] [7]
[8] [9] [10] [11] [12] Избиште Суботица Мартонош Ђала Нови Кнежевац Мокрин Српска Црња Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Кумане Јаша Томић Томашевац Велики Гај Вршац Павлиш Јасеново Крушчица Калуђерово Бела Црква Врачев Гај Баваниште Деска Батања Иванда Ченеј Крашово [4]
- О̀ри па се̑ј, ку́пи па је̑ј. Шимановци [1]
- До̀бро спа̑вам, са̀мо мо̑рам ма̏ње да је̑м. Зрењанин [4]# А да̏ље смо ѝмали ча̏рдак за куку̀рузе, по̀д чардаком су би́ли сви̑њци и о̏нда о̀бо ри ѝзидани кад сви̑ње ѝза̄ђу да ту̑ је̏дӯ. Ченеј [4]# Кад је дрезга млада, онда [шаран] ту дрезгу једе. [13] Србобран Мол Бачко Градиште Товаришево [1]
- Једе [шаран] и траву. Босут [1]# Сви́њче во̏ле из о̀тог да је̑. Мартонош [1]
- Та̏ на̑јбо̏ље је је̑ ма̑рва — ту̏ куку̀тару. [14] Томашевац Итебеј Јасеново [4]# Некада једе ронца добро, некада једе тај дурдубак добро, некада једе живу рибу добро. [13] Србобран Сремска Митровица Сремски Карловци Бачко Градиште Гардиновци Чента [4]# Тек по̏чнемо да се си̏грамо, а о̀на гле́ди ка̏ко ће да је̑ мо̀је но̑вце на џа́џе. [8] Ченеј [1]
Изведене речи:
Изрази:
- је се ко месец ("секирати се, једити се"). Јасеново [1]
- док мо̑ј ле̏бацје̑ш ("док те ја издржавам"). Вршац [1]
- Бем ти лебац што гајеш ("псовка"). Јасеново [1]
- јести свој лебац ("живети од свог рада"). Вршац [1]
- дабогда те црвијели! Јасеново [1]
- је ме ко лебац ("стално ме секира"). Јасеново [1]
- је̏сти ту̑ђ ле̏бац ("бити издржаван од другог"). Вршац [1]
- јешћеш ти и кариколе ("када је неко пробирљив у јелу"). Јасеново [1]
- ко да сијео бунике ("збуњен, луд, неурачунљив"). Нештин Сомбор Бођани Вајска Дероње Бач Товаришево Параге Пивнице Обровац Силбаш Деспотово Бачка Паланка Ђурђево Каћ Ковиљ Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Вршац [1]
- је̏сти ве̑к ("досађивати, мучити"). Сомбор [1]
- јешћеш ти и шунигле и масно ћебе кад си гладан ("као прекор особи која је избирљива у храни"). Сенпетер [1]
- шаљ лаку ноћ,јеле те буве целу ноћ [1]
- јести ко ала ("јести халапљиво, без мере"). Суботица Каћ Футог Јасеново [1]
- је̏сти го́рак лѐбац ("имати тежак живот"). Вршац [1]
- је̑/је̏де ме ко ("исто"; "Је̑ ме, се̏стро ми̏ла, ко бе̑ли ле̏бац, и до̑кле ћу та̀ко, бо̑г зна"). Ченеј Мокрин Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока [1]
- ти бијеое̏нге̄ча? ("питање које се упућује ономе који је пробирљив у јелу"; "Ти би изгледа јео е̏нге̄ча"). Нови Сад [1]
- јести ко мачка Јасеново [1]
- јести некоме џигерицу ("секирати, једити некога"). [4]
- јести док је на гувну ("јести, служити се док је на гомили, свеже (кад је свињокољ, берба винограда), док има"; "Једите док је на гувну"). Јасеново [4]
- лези лебе/лебу да тејем ("каже се за лењу особу, ленштину"). Јасеново [4]
- ˜ ко мећава [4]
- јести ко алосан ("исто"). Јасеново [4]
- једу се ко вашке ("не слагати се, бити стално у завади и свађи"). [4]
- ˜ с но́гу ("јести на брзину"; "Укућани који нису били укључени у пољопривредне послове јели су „с ногу” — понеку воћку и хлеб"). [4]
- јеле те вашке [4]
- јести ко хала Јасеново [4]
- јести као свиња. — Обично се каже: Једе као свиња, а то је неправда. Погодан назив пристајао би пре кокошкама, које превазилазе све папкаре, јер током дана немају ни сна ни преживања ("Обично се каже: Једе као свиња, а то је неправд"). Платичево [4]
- Је̑ј ко да сику̏ћи Вршац [4]
- је̏сти ле̏ба брез моти̏ке ("лако живети, не мучити се за егзистенцију"). Вршац [4]
- РСБ] [4]
- дедаје грожђе, а унуцима трну зуби ("последице ће осетити будуће генерације"). [4]
- блага клетва’ [4]
- ˜ на ка́зан ("заједнички, масовно се храniти"). Вршац [4]
- са својимајеј и пиј, ал не спрежи ("са родбином не треба пословати"). [4]
- ˜ ко проваљен ("много јести"). Јасеново [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 126, 132, 146.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 18, 150.
- ↑ 4,00 4,01 4,02 4,03 4,04 4,05 4,06 4,07 4,08 4,09 4,10 4,11 4,12 4,13 4,14 4,15 4,16 4,17 4,18 4,19 4,20 4,21 4,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123, 132, 148, 153, 159, 161, 163.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 47.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 65, 132.
- ↑ 8,0 8,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 63.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 44, 49.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 51, 58.
- ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 64.
- ↑ 13,0 13,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 427.