بَحِرَ

Корен: ب ح ر*

Запањен човек.

Изговор:

DIN: baḥira  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. запрепастити се
2. пренеразити се
3. запањити се

Примери:

.وَصَلَ إِلى الحَفْلَةِ و بَحِرَ لِأَنَّ الجَميعَ كانوا قَدْ ذَهَبوا

Дошао је на прославу и запањио се јер су сви отишли.

Синоними:

• ذَهِلَ - запањити се, зачудити се
• دَهِسَ - бити запањен, (за)чудити се, изненадити се
• شُدِهَ - запањити се

Супротне речи:

• هَدَأَ - мировати, смирити се
• بَرِمَ - бити досадно
• سَكَنَ - стишати се, ублажити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
запрепастити се	يَبْحَرُ	بَحِرَ	1.
поћи на север	يُبَحِّرُ	بَحَّرَ	2.
/	/	/	3.
пловити	يُبْحِرُ	أَبْحَرَ	4.
распитивати се о	يَتَبَحَّرُ	تَبَحَّرَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
уписати се, бити уписан	يَكْتَتِبُ	إِكْتَتَبَ	8.
/	/	/	9.
бити простран	يَسْتَبْحِرُ	إِسْتَبْحَرَ	10.

Изреке и пословице:

.نَبْحَرُ عِنْدَما نُدْرِكُ أَنَّ الفائِدَةَ القَليلَةَ مِنَ الحَقيقَةِ في هَذا العالَمِ

Запањимо се када схватимо да је мала корист од истине на овом свету.

Асоцијације:

• مُفاجَأَةٌ - изненађење, неочекиваност
• مُباغَتَةٌ - изненађење
• أَثَرٌ - утицај, утисак

Изведене речи:

• باحِرٌ - запањен, пренеражен
• بَحَرٌ - усхићење, запањеност
• بَحِرٌ - запрепашћен

Сродни чланци са Википедије:

بَحِرَ

Преводи

Енглески: [1] astonish ☞en Италијански: [1] stupire ☞it Немачки: [1] erstaunen ☞de Шпански: [1] asombrar ☞es Француски: [1] étonner ☞fr Фински: [1] hämmästyttää ☞fi Грчки: [1] εκπλήσσω ☞el

Руски: [1] удивлять ☞ru Португалски: [1] surpreender ☞pt Македонски: [1] очарова ☞mk Српски: [1] запрепастити се ☞sr Мађарски: [1] megdöbbent ☞hu Бугарски: [1] учудвам ☞bg Кинески: [1] 驚奇 ☞zh

Конјугација глагола بَحِرَ (baḥira) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						بَاحِرٌ (bāḥirun) (bāḥirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَبْحُورٌ (mabḥūrun) (mabḥūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بَحِرْتُ (baḥirtu) (baḥirtu)	بَحِرْتَ (baḥirta) (baḥirta)	بَحِرَ (baḥira)		بَحِرْتُمَا (baḥirtumā) (baḥirtumā)	بَحِرَا (baḥirā) (baḥirā)		بَحِرْنَا (baḥirnā) (baḥirnā)	بَحِرْتُمْ (baḥirtum) (baḥirtum)	بَحِرُوا (baḥirū) (baḥirū)
	f		بَحِرْتِ (baḥirti) (baḥirti)	بَحِرَتْ (baḥirat) (baḥirat)			بَحِرَتَا (baḥiratā) (baḥiratā)			بَحِرْتُنَّ (baḥirtunna) (baḥirtunna)	بَحِرْنَ (baḥirna) (baḥirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَبْحَرُ (ʾabḥaru) (ʾabḥaru)	تَبْحَرُ (tabḥaru) (tabḥaru)	يَبْحَرُ (yabḥaru) (yabḥaru)		تَبْحَرَانِ (tabḥarāni) (tabḥarāni)	يَبْحَرَانِ (yabḥarāni) (yabḥarāni)		نَبْحَرُ (nabḥaru) (nabḥaru)	تَبْحَرُونَ (tabḥarūna) (tabḥarūna)	يَبْحَرُونَ (yabḥarūna) (yabḥarūna)
	f		تَبْحَرِينَ (tabḥarīna) (tabḥarīna)	تَبْحَرُ (tabḥaru) (tabḥaru)			تَبْحَرَانِ (tabḥarāni) (tabḥarāni)			تَبْحَرْنَ (tabḥarna) (tabḥarna)	يَبْحَرْنَ (yabḥarna) (yabḥarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَبْحَرَ (ʾabḥara) (ʾabḥara)	تَبْحَرَ (tabḥara) (tabḥara)	يَبْحَرَ (yabḥara) (yabḥara)		تَبْحَرَا (tabḥarā) (tabḥarā)	يَبْحَرَا (yabḥarā) (yabḥarā)		نَبْحَرَ (nabḥara) (nabḥara)	تَبْحَرُوا (tabḥarū) (tabḥarū)	يَبْحَرُوا (yabḥarū) (yabḥarū)
	f		تَبْحَرِي (tabḥarī) (tabḥarī)	تَبْحَرَ (tabḥara) (tabḥara)			تَبْحَرَا (tabḥarā) (tabḥarā)			تَبْحَرْنَ (tabḥarna) (tabḥarna)	يَبْحَرْنَ (yabḥarna) (yabḥarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَبْحَرْ (ʾabḥar) (ʾabḥar)	تَبْحَرْ (tabḥar) (tabḥar)	يَبْحَرْ (yabḥar) (yabḥar)		تَبْحَرَا (tabḥarā) (tabḥarā)	يَبْحَرَا (yabḥarā) (yabḥarā)		نَبْحَرْ (nabḥar) (nabḥar)	تَبْحَرُوا (tabḥarū) (tabḥarū)	يَبْحَرُوا (yabḥarū) (yabḥarū)
	f		تَبْحَرِي (tabḥarī) (tabḥarī)	تَبْحَرْ (tabḥar) (tabḥar)			تَبْحَرَا (tabḥarā) (tabḥarā)			تَبْحَرْنَ (tabḥarna) (tabḥarna)	يَبْحَرْنَ (yabḥarna) (yabḥarna)
императив الأمر	m		اِبْحَرْ (ibḥar) (ibḥar)			اِبْحَرَا (ibḥarā) (ibḥarā)				اِبْحَرُوا (ibḥarū) (ibḥarū)
	f		اِبْحَرِي (ibḥarī) (ibḥarī)							اِبْحَرْنَ (ibḥarna) (ibḥarna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	بُحِرْتُ (buḥirtu) (buḥirtu)	بُحِرْتَ (buḥirta) (buḥirta)	بُحِرَ (buḥira)		بُحِرْتُمَا (buḥirtumā) (buḥirtumā)	بُحِرَا (buḥirā) (buḥirā)		بُحِرْنَا (buḥirnā) (buḥirnā)	بُحِرْتُمْ (buḥirtum) (buḥirtum)	بُحِرُوا (buḥirū) (buḥirū)
	f		بُحِرْتِ (buḥirti) (buḥirti)	بُحِرَتْ (buḥirat) (buḥirat)			بُحِرَتَا (buḥiratā) (buḥiratā)			بُحِرْتُنَّ (buḥirtunna) (buḥirtunna)	بُحِرْنَ (buḥirna) (buḥirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُبْحَرُ (ʾubḥaru) (ʾubḥaru)	تُبْحَرُ (tubḥaru) (tubḥaru)	يُبْحَرُ (yubḥaru) (yubḥaru)		تُبْحَرَانِ (tubḥarāni) (tubḥarāni)	يُبْحَرَانِ (yubḥarāni) (yubḥarāni)		نُبْحَرُ (nubḥaru) (nubḥaru)	تُبْحَرُونَ (tubḥarūna) (tubḥarūna)	يُبْحَرُونَ (yubḥarūna) (yubḥarūna)
	f		تُبْحَرِينَ (tubḥarīna) (tubḥarīna)	تُبْحَرُ (tubḥaru) (tubḥaru)			تُبْحَرَانِ (tubḥarāni) (tubḥarāni)			تُبْحَرْنَ (tubḥarna) (tubḥarna)	يُبْحَرْنَ (yubḥarna) (yubḥarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُبْحَرَ (ʾubḥara) (ʾubḥara)	تُبْحَرَ (tubḥara) (tubḥara)	يُبْحَرَ (yubḥara) (yubḥara)		تُبْحَرَا (tubḥarā) (tubḥarā)	يُبْحَرَا (yubḥarā) (yubḥarā)		نُبْحَرَ (nubḥara) (nubḥara)	تُبْحَرُوا (tubḥarū) (tubḥarū)	يُبْحَرُوا (yubḥarū) (yubḥarū)
	f		تُبْحَرِي (tubḥarī) (tubḥarī)	تُبْحَرَ (tubḥara) (tubḥara)			تُبْحَرَا (tubḥarā) (tubḥarā)			تُبْحَرْنَ (tubḥarna) (tubḥarna)	يُبْحَرْنَ (yubḥarna) (yubḥarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُبْحَرْ (ʾubḥar) (ʾubḥar)	تُبْحَرْ (tubḥar) (tubḥar)	يُبْحَرْ (yubḥar) (yubḥar)		تُبْحَرَا (tubḥarā) (tubḥarā)	يُبْحَرَا (yubḥarā) (yubḥarā)		نُبْحَرْ (nubḥar) (nubḥar)	تُبْحَرُوا (tubḥarū) (tubḥarū)	يُبْحَرُوا (yubḥarū) (yubḥarū)
	f		تُبْحَرِي (tubḥarī) (tubḥarī)	تُبْحَرْ (tubḥar) (tubḥar)			تُبْحَرَا (tubḥarā) (tubḥarā)			تُبْحَرْنَ (tubḥarna) (tubḥarna)	يُبْحَرْنَ (yubḥarna) (yubḥarna)