دَعْوَةٌ
دَعْوَةٌ (арапски)
неодређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
دَعَوَاتٌ | دَعْوَتانِ | دَعْوَةٌ | Номинатив |
دَعَوَاتٍ | دَعْوَتَيْنِ | دَعْوَةٍ | Генитив |
دَعَوَاتٍ | دَعْوَتَيْنِ | دَعْوَةً | Акузатив |
одређени вид | |||
---|---|---|---|
Множина | Двојина | Једнина | Падеж |
الدَعَوَاتُ | الدَعْوَتانِ | الدَعْوَةُ | Номинатив |
الدَعَوَاتِ | الدَعْوَتَيْنِ | الدَعْوَةِ | Генитив |
الدَعَوَاتِ | الدَعْوَتَيْنِ | الدَعْوَةَ | Акузатив |
Изговор:
Значења:
- зов
- позив
- дозивање
- призивање
- молитва
- дова
- молба
Порекло:
- Изведено из арапског глагола دَعَا (daʿā) звати, позвати.
Примери:
- .أرْسَلُوا دَعَوَاتِ حَفْلِ الزَفافِ لِضُيُوفِهِم
- Послали су позивнице за венчање својим гостима.
Изреке и пословице:
- .التَجَاهُّلُ هُوَ دَعْوَةُ لِلْبَلادَةِ وَالتَحَجُّرِ
- Незнање је позив на досаду и окошталост. -Мустафа Халифа
Асоцијације:
Изведене речи:
- دُعَاءٌ - зов, дозивање, призивање
- دَاعٍ - који зове, позива, пропагатор
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
|
|