سَمِنَ

Корен: س م ن*

Слика Александра Олишенка.

Изговор:

DIN: samina  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити дебео
2. угојити се
3. одебљати
4. замастити

Примери:

.هُوَ سَمِنَ كَثيرًا

Он се доста угојио.

Синоними:

• تَسَمَّنَ - угојити се
• غَلُظَ - одебљати
• دَهَنَ - замастити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити дебео	يَسْمَنُ	سَمِنَ	1.
замастити, угојити	يُسَمِّنُ	سَمَّنَ	2.
/	/	/	3.
бити дебео	يُسْمِنُ	أَسْمَنَ	4.
угојити се, разметати се богатством	يَتَسَمَّنُ	تَسَمَّنَ	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
сматрати дебелим	يَسْتَسْمِنُ	إِسْتَسْمَنَ	10.

Супротне речи:

• نَحُفَ - смршати
• نَحُلَ - смршати
• إِنْضَنَى - смршати

Изреке и пословице:

.لا يُمْكِنُ الثُّعَبَانُ أَنْ يَعْرِقَ و المَشْئُومُ أَنْ يَسْمَنَ

Не може змија да се озноји, ни баксуз да се угоји.

Асоцијације:

• وَزْنٌ- тежина
• مِيزَانٌ - вага
• دُهْنٌ - сало

Изведене речи:

• سَامِنٌ - дебео, корпулентан
• سَمَانَةٌ - дебљина, гојазност
• سَمْنٌ - масло, маслац
• سِمَنٌ - дебљина, гојазност, крупноћа, корпулентност
• سَمْنَانٌ - дебео, гојазан
• سَمْنَةٌ - масло
• سِمْنَةٌ - дебљина, гојазност
• سَمِينٌ - дебео, гојазан
• سُمَيْنٌ - дебељушкаст
• سُمِّينٌ - угојен, одебљао

Сродни чланци са Википедије:

سَمِنَ

Преводи

Енглески: [1] gain weight ☞en Италијански: [1] guadagnare ☞it Немачки: [1] gewinnen ☞de Шпански: [1] ganar ☞es Француски: [1] gagner ☞fr Фински: [1] saada ☞fi Грчки: [1] Απόκτηση ☞el

Руски: [1] получить ☞ru Португалски: [1] ganhar ☞pt Македонски: [1] се здобијат со ☞mk Српски: [1] угојити се ☞sr Мађарски: [1] nyereség ☞hu Бугарски: [1] спечели ☞bg Кинески: [1] 获得 ☞zh

Конјугација глагола سَمِنَ (samina) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						سَامِنٌ (sāminun) (sāminun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَسْمُونٌ (masmūnun) (masmūnun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	سَمِنْتُ (samintu) (samintu)	سَمِنْتَ (saminta) (saminta)	سَمِنَ (samina)		سَمِنْتُمَا (samintumā) (samintumā)	سَمِنَا (saminā) (saminā)		سَمِنْنَا (saminnā) (saminnā)	سَمِنْتُمْ (samintum) (samintum)	سَمِنُوا (saminū) (saminū)
	f		سَمِنْتِ (saminti) (saminti)	سَمِنَتْ (saminat) (saminat)			سَمِنَتَا (saminatā) (saminatā)			سَمِنْتُنَّ (samintunna) (samintunna)	سَمِنْنَ (saminna) (saminna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَسْمَنُ (ʾasmanu) (ʾasmanu)	تَسْمَنُ (tasmanu) (tasmanu)	يَسْمَنُ (yasmanu) (yasmanu)		تَسْمَنَانِ (tasmanāni) (tasmanāni)	يَسْمَنَانِ (yasmanāni) (yasmanāni)		نَسْمَنُ (nasmanu) (nasmanu)	تَسْمَنُونَ (tasmanūna) (tasmanūna)	يَسْمَنُونَ (yasmanūna) (yasmanūna)
	f		تَسْمَنِينَ (tasmanīna) (tasmanīna)	تَسْمَنُ (tasmanu) (tasmanu)			تَسْمَنَانِ (tasmanāni) (tasmanāni)			تَسْمَنْنَ (tasmanna) (tasmanna)	يَسْمَنْنَ (yasmanna) (yasmanna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَسْمَنَ (ʾasmana) (ʾasmana)	تَسْمَنَ (tasmana) (tasmana)	يَسْمَنَ (yasmana) (yasmana)		تَسْمَنَا (tasmanā) (tasmanā)	يَسْمَنَا (yasmanā) (yasmanā)		نَسْمَنَ (nasmana) (nasmana)	تَسْمَنُوا (tasmanū) (tasmanū)	يَسْمَنُوا (yasmanū) (yasmanū)
	f		تَسْمَنِي (tasmanī) (tasmanī)	تَسْمَنَ (tasmana) (tasmana)			تَسْمَنَا (tasmanā) (tasmanā)			تَسْمَنْنَ (tasmanna) (tasmanna)	يَسْمَنْنَ (yasmanna) (yasmanna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَسْمَنْ (ʾasman) (ʾasman)	تَسْمَنْ (tasman) (tasman)	يَسْمَنْ (yasman) (yasman)		تَسْمَنَا (tasmanā) (tasmanā)	يَسْمَنَا (yasmanā) (yasmanā)		نَسْمَنْ (nasman) (nasman)	تَسْمَنُوا (tasmanū) (tasmanū)	يَسْمَنُوا (yasmanū) (yasmanū)
	f		تَسْمَنِي (tasmanī) (tasmanī)	تَسْمَنْ (tasman) (tasman)			تَسْمَنَا (tasmanā) (tasmanā)			تَسْمَنْنَ (tasmanna) (tasmanna)	يَسْمَنْنَ (yasmanna) (yasmanna)
императив الأمر	m		اِسْمَنْ (isman) (isman)			اِسْمَنَا (ismanā) (ismanā)				اِسْمَنُوا (ismanū) (ismanū)
	f		اِسْمَنِي (ismanī) (ismanī)							اِسْمَنْنَ (ismanna) (ismanna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	سُمِنْتُ (sumintu) (sumintu)	سُمِنْتَ (suminta) (suminta)	سُمِنَ (sumina)		سُمِنْتُمَا (sumintumā) (sumintumā)	سُمِنَا (suminā) (suminā)		سُمِنْنَا (suminnā) (suminnā)	سُمِنْتُمْ (sumintum) (sumintum)	سُمِنُوا (suminū) (suminū)
	f		سُمِنْتِ (suminti) (suminti)	سُمِنَتْ (suminat) (suminat)			سُمِنَتَا (suminatā) (suminatā)			سُمِنْتُنَّ (sumintunna) (sumintunna)	سُمِنْنَ (suminna) (suminna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُسْمَنُ (ʾusmanu) (ʾusmanu)	تُسْمَنُ (tusmanu) (tusmanu)	يُسْمَنُ (yusmanu) (yusmanu)		تُسْمَنَانِ (tusmanāni) (tusmanāni)	يُسْمَنَانِ (yusmanāni) (yusmanāni)		نُسْمَنُ (nusmanu) (nusmanu)	تُسْمَنُونَ (tusmanūna) (tusmanūna)	يُسْمَنُونَ (yusmanūna) (yusmanūna)
	f		تُسْمَنِينَ (tusmanīna) (tusmanīna)	تُسْمَنُ (tusmanu) (tusmanu)			تُسْمَنَانِ (tusmanāni) (tusmanāni)			تُسْمَنْنَ (tusmanna) (tusmanna)	يُسْمَنْنَ (yusmanna) (yusmanna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُسْمَنَ (ʾusmana) (ʾusmana)	تُسْمَنَ (tusmana) (tusmana)	يُسْمَنَ (yusmana) (yusmana)		تُسْمَنَا (tusmanā) (tusmanā)	يُسْمَنَا (yusmanā) (yusmanā)		نُسْمَنَ (nusmana) (nusmana)	تُسْمَنُوا (tusmanū) (tusmanū)	يُسْمَنُوا (yusmanū) (yusmanū)
	f		تُسْمَنِي (tusmanī) (tusmanī)	تُسْمَنَ (tusmana) (tusmana)			تُسْمَنَا (tusmanā) (tusmanā)			تُسْمَنْنَ (tusmanna) (tusmanna)	يُسْمَنْنَ (yusmanna) (yusmanna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُسْمَنْ (ʾusman) (ʾusman)	تُسْمَنْ (tusman) (tusman)	يُسْمَنْ (yusman) (yusman)		تُسْمَنَا (tusmanā) (tusmanā)	يُسْمَنَا (yusmanā) (yusmanā)		نُسْمَنْ (nusman) (nusman)	تُسْمَنُوا (tusmanū) (tusmanū)	يُسْمَنُوا (yusmanū) (yusmanū)
	f		تُسْمَنِي (tusmanī) (tusmanī)	تُسْمَنْ (tusman) (tusman)			تُسْمَنَا (tusmanā) (tusmanā)			تُسْمَنْنَ (tusmanna) (tusmanna)	يُسْمَنْنَ (yusmanna) (yusmanna)