شَعَرَ
Изговор:
Значења:
- састављати (песме)
- писати (стихове)
- рецитовати стихове
Примери:
- .شَعَرَ الشَاعِرُ شِعْرًا رُومَنْسِيًّا
- Песник је рецитовао љубавну поезију.
Супротне речи:
- سَكَتَ - ћутати
Изреке и пословице:
- .شَعَرْنَا كُلُّنَا الشِعْرَ و لَكِن فَقَطْ الشُعَرَاءُ هُم الذِينَ يَشْعَرُونَ فِي كَلَامٍ
- Сви пишемо поезију, али само песници пишу стихове речима.
Значење | Имперфекат | Перфекат | Глаголска врста |
---|---|---|---|
састављати песме | يَشْعَرُ | شَعَرَ | 1. |
бити космат | يُشَعِّرُ | شَعَّرَ | 2. |
надметати се у састављању стихова | يُشَاعِرُ | شَاعَرَ | 3. |
бити космат | يُشْعِرُ | أَشْعَرَ | 4. |
бити длакав | يَتَشَعَّرُ | تَشَعَّرَ | 5. |
издавати се за песника | يَتَشَاعَرُ | تَشَاعَرَ | 6. |
/ | / | / | 7. |
/ | / | / | 8. |
/ | / | / | 9. |
осећати | يَسْتَكْتِبُ | إِسْتَشْعَرَ | 10. |
Асоцијације:
- شِعْرٌ - поезија
- قَصِيدَةٌ - поема
Изведене речи:
- شَعُرَ - постати песник
- َشَاعِرٌ - песник
- شاعِرٌ مُفْلِقٌ - изврстан песник
- شاعِرَةٌ - песникиња
- شاعِرِيَّةٌ - песничка природа, поетичност, песништво, поезија, песнички дар
- شَعّارٌ - рецитатор
- شِعْرٌ - песма, песништво, поезија, стих, знање; осећање
- شِعْرٌ تَمْثيلِيٌّ - драмска поезија
- شِعْرٌ غِنائِيٌّ - лирска поезија, лирика
- شِعْرٌ قِصَصِيٌّ - епска поезија, епика
- شِعْرِيٌّ - песнички, поетски
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
уреди
|
|
Конјугација глагола شَعَرَ (šaʿara) — Прва глаголска врста
глаголска именица المصدر |
||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
партицип активни اسم الفاعل |
شَاعِرٌ (šāʿirun) (šāʿirun) | |||||||||||
партицип пасивни اسم المفعول |
مَشْعُورٌ (mašʿūrun) (mašʿūrun) | |||||||||||
актив الفعل المعلوم | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | شَعَرْتُ (šaʿartu) (šaʿartu) |
شَعَرْتَ (šaʿarta) (šaʿarta) |
شَعَرَ (šaʿara) |
شَعَرْتُمَا (šaʿartumā) (šaʿartumā) |
شَعَرَا (šaʿarā) (šaʿarā) |
شَعَرْنَا (šaʿarnā) (šaʿarnā) |
شَعَرْتُمْ (šaʿartum) (šaʿartum) |
شَعَرُوا (šaʿarū) (šaʿarū) | |||
f | شَعَرْتِ (šaʿarti) (šaʿarti) |
شَعَرَتْ (šaʿarat) (šaʿarat) |
شَعَرَتَا (šaʿaratā) (šaʿaratā) |
شَعَرْتُنَّ (šaʿartunna) (šaʿartunna) |
شَعَرْنَ (šaʿarna) (šaʿarna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أَشْعُرُ (ʾašʿuru) (ʾašʿuru) |
تَشْعُرُ (tašʿuru) (tašʿuru) |
يَشْعُرُ (yašʿuru) (yašʿuru) |
تَشْعُرَانِ (tašʿurāni) (tašʿurāni) |
يَشْعُرَانِ (yašʿurāni) (yašʿurāni) |
نَشْعُرُ (našʿuru) (našʿuru) |
تَشْعُرُونَ (tašʿurūna) (tašʿurūna) |
يَشْعُرُونَ (yašʿurūna) (yašʿurūna) | |||
f | تَشْعُرِينَ (tašʿurīna) (tašʿurīna) |
تَشْعُرُ (tašʿuru) (tašʿuru) |
تَشْعُرَانِ (tašʿurāni) (tašʿurāni) |
تَشْعُرْنَ (tašʿurna) (tašʿurna) |
يَشْعُرْنَ (yašʿurna) (yašʿurna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أَشْعُرَ (ʾašʿura) (ʾašʿura) |
تَشْعُرَ (tašʿura) (tašʿura) |
يَشْعُرَ (yašʿura) (yašʿura) |
تَشْعُرَا (tašʿurā) (tašʿurā) |
يَشْعُرَا (yašʿurā) (yašʿurā) |
نَشْعُرَ (našʿura) (našʿura) |
تَشْعُرُوا (tašʿurū) (tašʿurū) |
يَشْعُرُوا (yašʿurū) (yašʿurū) | |||
f | تَشْعُرِي (tašʿurī) (tašʿurī) |
تَشْعُرَ (tašʿura) (tašʿura) |
تَشْعُرَا (tašʿurā) (tašʿurā) |
تَشْعُرْنَ (tašʿurna) (tašʿurna) |
يَشْعُرْنَ (yašʿurna) (yašʿurna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أَشْعُرْ (ʾašʿur) (ʾašʿur) |
تَشْعُرْ (tašʿur) (tašʿur) |
يَشْعُرْ (yašʿur) (yašʿur) |
تَشْعُرَا (tašʿurā) (tašʿurā) |
يَشْعُرَا (yašʿurā) (yašʿurā) |
نَشْعُرْ (našʿur) (našʿur) |
تَشْعُرُوا (tašʿurū) (tašʿurū) |
يَشْعُرُوا (yašʿurū) (yašʿurū) | |||
f | تَشْعُرِي (tašʿurī) (tašʿurī) |
تَشْعُرْ (tašʿur) (tašʿur) |
تَشْعُرَا (tašʿurā) (tašʿurā) |
تَشْعُرْنَ (tašʿurna) (tašʿurna) |
يَشْعُرْنَ (yašʿurna) (yašʿurna) | |||||||
императив الأمر |
m | اُشْعُرْ (ušʿur) (ušʿur) |
اُشْعُرَا (ušʿurā) (ušʿurā) |
اُشْعُرُوا (ušʿurū) (ušʿurū) |
||||||||
f | اُشْعُرِي (ušʿurī) (ušʿurī) |
اُشْعُرْنَ (ušʿurna) (ušʿurna) | ||||||||||
пасив الفعل المجهول | ||||||||||||
једнина المفرد |
двојина المثنى |
множина الجمع | ||||||||||
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب |
1. лице المتكلم |
2. лице المخاطب |
3. лице الغائب | |||||
индикатив перфекта الماضي |
m | شُعِرْتُ (šuʿirtu) (šuʿirtu) |
شُعِرْتَ (šuʿirta) (šuʿirta) |
شُعِرَ (šuʿira) |
شُعِرْتُمَا (šuʿirtumā) (šuʿirtumā) |
شُعِرَا (šuʿirā) (šuʿirā) |
شُعِرْنَا (šuʿirnā) (šuʿirnā) |
شُعِرْتُمْ (šuʿirtum) (šuʿirtum) |
شُعِرُوا (šuʿirū) (šuʿirū) | |||
f | شُعِرْتِ (šuʿirti) (šuʿirti) |
شُعِرَتْ (šuʿirat) (šuʿirat) |
شُعِرَتَا (šuʿiratā) (šuʿiratā) |
شُعِرْتُنَّ (šuʿirtunna) (šuʿirtunna) |
شُعِرْنَ (šuʿirna) (šuʿirna) | |||||||
индикатив имперфекта المضارع |
m | أُشْعَرُ (ʾušʿaru) (ʾušʿaru) |
تُشْعَرُ (tušʿaru) (tušʿaru) |
يُشْعَرُ (yušʿaru) (yušʿaru) |
تُشْعَرَانِ (tušʿarāni) (tušʿarāni) |
يُشْعَرَانِ (yušʿarāni) (yušʿarāni) |
نُشْعَرُ (nušʿaru) (nušʿaru) |
تُشْعَرُونَ (tušʿarūna) (tušʿarūna) |
يُشْعَرُونَ (yušʿarūna) (yušʿarūna) | |||
f | تُشْعَرِينَ (tušʿarīna) (tušʿarīna) |
تُشْعَرُ (tušʿaru) (tušʿaru) |
تُشْعَرَانِ (tušʿarāni) (tušʿarāni) |
تُشْعَرْنَ (tušʿarna) (tušʿarna) |
يُشْعَرْنَ (yušʿarna) (yušʿarna) | |||||||
конјунктив المضارع المنصوب |
m | أُشْعَرَ (ʾušʿara) (ʾušʿara) |
تُشْعَرَ (tušʿara) (tušʿara) |
يُشْعَرَ (yušʿara) (yušʿara) |
تُشْعَرَا (tušʿarā) (tušʿarā) |
يُشْعَرَا (yušʿarā) (yušʿarā) |
نُشْعَرَ (nušʿara) (nušʿara) |
تُشْعَرُوا (tušʿarū) (tušʿarū) |
يُشْعَرُوا (yušʿarū) (yušʿarū) | |||
f | تُشْعَرِي (tušʿarī) (tušʿarī) |
تُشْعَرَ (tušʿara) (tušʿara) |
تُشْعَرَا (tušʿarā) (tušʿarā) |
تُشْعَرْنَ (tušʿarna) (tušʿarna) |
يُشْعَرْنَ (yušʿarna) (yušʿarna) | |||||||
јусив المضارع المجزوم |
m | أُشْعَرْ (ʾušʿar) (ʾušʿar) |
تُشْعَرْ (tušʿar) (tušʿar) |
يُشْعَرْ (yušʿar) (yušʿar) |
تُشْعَرَا (tušʿarā) (tušʿarā) |
يُشْعَرَا (yušʿarā) (yušʿarā) |
نُشْعَرْ (nušʿar) (nušʿar) |
تُشْعَرُوا (tušʿarū) (tušʿarū) |
يُشْعَرُوا (yušʿarū) (yušʿarū) | |||
f | تُشْعَرِي (tušʿarī) (tušʿarī) |
تُشْعَرْ (tušʿar) (tušʿar) |
تُشْعَرَا (tušʿarā) (tušʿarā) |
تُشْعَرْنَ (tušʿarna) (tušʿarna) |
يُشْعَرْنَ (yušʿarna) (yušʿarna) |