istresati

Глагол

уреди

istresati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.трп.прен.


Облици:

  1. ìstrēsam [1]
  2. -em se [1]
  3. -a, -o Ban [1]
  4. -im [1]

Значења:

  1. Tresući čistiti od prašine. [2] [3] [4] Бачинци Госпођинци Кумане Бока Чента[1]
  2. Vičući na nekoga iskaljivati svoj bes, nezadovoljstvo. [1]
  3. Seksualno se zadovoljavati, prazniti se. [1]
  4. Tresući očistiti od prašine. [1]
  5. Energičnim pokretom, trzajem osloboditi sadržine, isprazniti. [1]
  6. Izleći. [1]
  7. Očistiti se. [1]
  8. Tresući očistiti od prašine. [2] Стапар[1]
  9. Naglo se osloboditi nečega, ispustiti. [1]

Примери:

  1. Dváred sam istréso mȇd od cùncukrēta. [5] Иђош Мол Бачко Градиште Нови Кнежевац Српска Црња Меленци Радојево [1]
  2. Víno ìstrēsa cr̀veno. Шимановци [1]
  3. Kad se ìzmlāti, mȋ ìstrēsamo žȉto, pa slȁmu bȃcamo. [4] Бока [1]
  4. Šta mi se istresaš tu ko da sam ti ja kriva!. Јасеново [1]
  5. A dèvōjke su tȁmo bíle da se istrésaju njȋni vojníci. Војка [1]
  6. Pčȇle tȁmo svȅ istrȇsem. Избиште [1]
  7. Ȍnda jȃ ȕvek, dok ȏn odnèse kórpu da istrésē ù kola, a jȃ nàberem kórpu. Бачинци [1]
  8. Pȁzi da kòmšija, kòmšinica kad istrése, da ti ne òbriše sȗd, tȏ nȇće, ȍnda nȇće nam se svȋnje gòjiti, nek tàkāv mástan vrȃti sȗd. Кула Ново Милошево [1]
  9. Bodorka, nek je tolka, ona svoju ikru, kad dođe vo da, ona mora svoju ikru da istrese. [6] Моровић [1]
  10. Jèdva smo se istrésli. [4] Деска [1]
  11. Istresilo vagon leda. [4] Мокрин [1]


Изведене речи:

  1. istréšen [1]
  2. istrésiti [1]


Изрази:

  1. Istresti ("istući nekoga"; "Ima da te istresem iz gaća"). [1]
  2. istresti ("isto"). [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 128.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

уреди