koto
koto
Именица
уредиkoto, м
Облици:
Значења:
- Veća okrugla gvozdena posuda za kuvanje na vatri. [2]
- Za kuvanje veće količine jela, spravljanje pekmeza, topljenje masti i sl. [2]
- Za iskuvavanje rublja. [2]
Примери:
- Kȍto, tȕčani, od gȕsa, pedèset lȉtāra je vȅlik. Ђала Избиште [2]
- Kòto, ȕ jesen se kȕvaju šljȉve ù tom kòtlu. Србобран [2]
- Smo skȕvali pȕn kòto krompíra za svȋnje. [1] [3] [4] Ченеј Јамена Вогањ Свилош Сот Буковац Шатринци Голубинци Угриновци Сомбор Дрљан Мартонош Бегеч Мол Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Радојево Итебеј Житиште Јаша Томић Сефкерин Панчево Алибунар Омољица Долово Уљма [2]
- Trȅba da ìzrībam kòto, òstō je másan od svinjòkolje. Бачинци [2]
- Tȏ će se mórat kȕvat pàprikāš u kòtlu. Пачир [2]
- Koto imamo jedan. Onda tu se od svake vrste ribe: šaran, som, smuđ, deverika, svake vrste ribe se očisti i kuva. [1] [5] Бачко Градиште Моровић Кукујевци Пачир Бођани Дероње Футог Ђурђево Гардиновци [2]
- Kad je tȏ skȉno, svȅ te mȃs, ȍdro, ȍndak vȁdi tȅ šȗnke, vȁdi [o]vȅ grbȉne, océče glȃvu, stȁvi u kȍto. Избиште [2]
- Ȅ, tȍ mȅtemo, se istȍpi sóda u kóto na vȁtru, i ȍndak sóda se istȍpi i ȍndak dodȁmo onȁj matrijȃl, i postȅpeno vóde, kȍlko bȁš trȅba. Избиште [2]
- Ȉma kòtō pa ìskuva u kòtlu. [1] Сот [2]
- Práli smo, to je prȅ bílo u kótlu. Избиште [2]
- Mȅtnemo i kòto pa se ìskuva [veš]. [1] Алибунар Прхово Суботица Стапар Сивац Дрљан Нови Бечеј Маргита Вршац [2]
- A ȍnūd, od gréde vȉsi lánac i tȗ je kòto, nȁvek vòde. [1] Платичево Јамена Ердевик Нештин Свилош Вогањ Чортановци Прхово Голубинци Обреж Бољевци Сомбор Госпођинци Јаша Томић Перлез Велико Средиште Омољица Уљма [2]
Референце
уреди- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.
- ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.