Викиречник

lúpati

lúpati

lúpati (српски, ћир. лу́пати)

уреди

Глагол

уреди

lúpati, {{{вид}}} непрел.


Категорије: прен.дем.


Облици:

  1. lupati [1]
  2. lȗpa se [1]
  3. -im [1]
  4. lupati [1]
  5. lupati, -nem [1]

Значења:

  1. Snažnim zamasima vršiti sudare jednog tela s drugim da bi se izazvao tresak ili snažan zvuk. [1]
  2. Proizvoditi, odavati jake zvuke; treštati, prolamati se. [1]
  3. Udarajući po nečemu ili nečim (o nešto) činiti da se slomi, razbije. [1]
  4. Čistiti (orahe, lešnike, bademe i sl.) od ljuske. [1]
  5. Udarajući žicom (testo, jaja, puter i sl.) pripremati za jelo, mutiti. [1]
  6. Snažno i ubrzano kucati, biti (o srcu). [1]
  7. Oštećivati se. [1]
  8. Sečenje i vađenje leda iz bare, reke i sl. [1]
  9. Reći nešto glupo, neumesno. Ново Милошево[1]
  10. Su da ri ti se, uda ri ti jed no u dru go. [1]
  11. Udariti se rukom (rukama, šakama) po nekom delu tela (obično kao propratnim gestom uz izraz nekog raspoloženja, osećanja i sl.). [1]

Примери:

  1. Jèdan svȋra u dvójnice, a jèdan lȗpa u stȃru kánu. Мартонош [1]
  2. Pa kad je čètri sȃta i trȋ ȉzjutra, nè treba sȃt, tàko lúpaju. [2] [3] [4] [5] Товаришево Јамена Вашица Ердевик Лаћарак Сремска Митровица Бешеново Кленак Нови Карловци Госпођинци Жабаљ Каћ Гардиновци Кикинда Ново Милошево Итебеј Зрењанин Томашевац [1]
  3. Nȅkad su lúpali u klepètušu da zaùstave rȏj. [5] Јарак [1]
  4. Lȗpa mȍj tȁta na prózor. Павлиш [1]
  5. Lȗpa na jèdna vráta, a níje na nȁša pogòdio nego na màđarska vráta. Помаз [1]
  6. Ȅ, ȍndak ȕjutru dòlazi pòlaženīk, vȅć lȗpa rȁno. Бешка [1]
  7. Kad zalȗpa slȕžba, kad lȗpa, ȍnda mȇsimo tu čésnicu. Избиште [1]
  8. Kabo (amper, kofa) je što naglo dole i zdravo lupa. Ченеј [1]
  9. Na stȏ su poskákali, pȍčeli da lȗpadu. Павлиш Сремска Митровица Ново Милошево [1]
  10. Posle večȅre kȕvamo kompóta, mȅda, orȁje, orȁse sprȅmimo, lȕpamo orȁse, jémo. Избиште [1]
  11. Ȍraja je nam dála da lȗpamo, da s mȅdom jȅdemo. Нови Сад [1]
  12. Kȁko je nȅkad lúpo òrase. Лаћарак [1]
  13. Lȗpamo òraje. Томашевац [1]
  14. Lȗpam pánjeve, kȕpio sam dŕva, pa pánjevi, pa lȗpam, trȅbalo je cépati. Бегеч [1]
  15. Šnȇ smo zváli. Bíla je žȉca, ȍnda sà tom žȉcom smo lúpa li. Стари Сланкамен [1]
  16. Lȗpam jáje. Буђановци [1]
  17. Do bi je nu ma su tre ba „lu pa ti” u van gli sve dok se „gre de na ta va ni ci (pla fo nu) ne ozno je”, odnosno sve dok se testo ne odvaja od po su de. [6] [1]
  18. Štȁ lȗpaš? Нови Бечеј Сремска Митровица [1]
  19. A sȕdovi se lȗpadu. Избиште [1]
  20. Mesari su zimi organizovali „lupanje leda” — vađenje leda iz bare. [7] Госпођинци [1]
  21. Na Ùskrs, sas jáji ma, tȉčka li smo. Bȃci mo jáje, pa i òna bȃci, ȍnda da se lȕpīdu tȉ dvȁ jàjeta. Бата Ново Милошево [1]
  22. Kad sam očo drugi put kod doktora i kad sam kazo da sam imo groznice dve, on se lupio rukom preko glave i kazo da se ne sme dalje čekati, prst se mora skinuti. [8] Ченеј [1]
  23. Izàšao pa ujedàred lȕpnulo tȏ. Ђала [1]


Изведене речи:

  1. se [1]
  2. lupanje [1]
  3. lȕpiti [1]
  4. se [1]
  5. lȕpnuti [1]


Синоними:

  1. kucati [1]
  2. cepati [1]
  3. lupetati [1]
  4. udarati [1]
  5. kvrcati [1]


Изрази:

  1. glavom o zid ˜ ("silom nastojati postići ono što je nemoguće"). Сомбор Ново Милошево [1]
  2. ˜ kao putomo lotru ("govoriti besmislice"; "Lȗpa ko pȕtom o lótru"). Јамена Чортановци Мошорин [1]
  3. ˜ mozak ("razmišljati o nečem složenom, teškom"). [1]
  4. o glavu selupati ("snositi posledice nepromišljenog postupka, svetiti se"). Сомбор [1]
  5. ˜ glȃvu ("razmišljati o nečem složenom, teškom"; "Ne lȕpaj glȃvu za tȏ"). Ново Милошево Сомбор [1]
  6. ˜ noge ("mnogo hodati"). [1]
  7. ˜ dupe za tanjir supe ("bespotrebno se izlagati napornom putovanju"). Црвена Црква [1]
  8. ˜ ko oputa o lotru ("isto"). Кумане [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 103.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 510.
  4. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 120, 129.
  5. ↑ 5,0 5,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 42.
  7. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 48.
  8. ↑ Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 353.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=lúpati&oldid=360960”