Викиречник

skídati

skídati

skídati (српски, ћир. ски́дати)

уреди

Глагол

уреди

skídati, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. skȋdam, skidati [1]
  2. -nem, skidati [1]

Значења:

  1. Svlačiti odeću, obuću i sl. sa sebe. [1]
  2. Podizati s glave šešir, kapu u znak pozdrava. [1]
  3. Uklanjati s nečega ono što je oko njega ili preko njega, što ga obuhvata, prekriva, opasuje. [1]
  4. Obrađivati, oblikovati nešto uklanjanjem viška materijala s površine. [1]
  5. Odstranjivati kataraktu sa oka. [1]
  6. Spustiti nešto ili nekoga sa izdignutog mesta na neko niže mesto. [1]
  7. Istovariti s prevoznog sredstva; iskrcati. [1]
  8. Ukloniti sa nečega ono što je oko njega ili preko njega, što ga obuhvata, prekriva, opasuje. [1]
  9. Ukloniti ono što izbija na površinu neke tečnosti. [1]
  10. Skupiti rod, letinu, ubrati. [1]

Примери:

  1. Skȋdaj tȍ! [2] Избиште Санад Итебеј Фаркаждин [1]
  2. Mèni svȁki jȅdan skȋda šèšīr. [3] Деска [1]
  3. Tȏ ȕvek ljȗšti, tȗ kičȉnju, skȋda. Избиште [1]
  4. Mȏra da se slȍži tȁčno na poluokrúglu tùrpiju i da se ìštōsuje sa štȏsom tùrpijom, ȍndak se ćòškovi skídaju dȍle da dȏđe ćȍšak i da tȏ svȅ pȁše kao pȑsti, tȁčno da bȕde svȅ. Ковиљ [1]
  5. Nísam dȍbio nȁočāre, nego su me nȕdili da mi skȋdadu sas òčīju òpānicu. [1]
  6. Vláda Périć je skído pa nè vidi. [4] Нови Бечеј [1]
  7. Tàko smo ì mi skȉnili s òte kȕće što smo pòkrili .— Stȃra mȁtica ìzlazi s rȍjom, sa mládim i stȃrim pčȅlāma, i cȅo rȏj se ùvāti na dȑvetu, nȁ grȃnu i pčȅlār ga skȉne i mȅtne ga u sprȅmljenu kȍšnicu, práznu (Me). Ђала [1]
  8. I òna onda dòšla kȕći, ìšla je nà tavan da se òbesi; a pòčim òvaj naš kòmšija čelò kuće kȍpō je répu, a njézin mȗž víko: „Hȁjde da je skȉneš s tàvana, òčla da se òbesi.”. [5] [2] [6] [7] [3] [4] Зрењанин Пачир Сомбор Сивац Стапар Мол Дероње Госпођинци Српски Крстур Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Итебеј Елемир Зрењанин Бока Томашевац Перлез Фаркаждин Чента Сефкерин Избиште Деска Батања [1]
  9. Sȁd kad je svŕšio òrānje, ȍnda je skȉno dr̀ljaču sa svòji kȏla i ȍnda je uvátio kònje u dr̀ljaču i podŕljo je tȗ célu njȉvu. Кумане [1]
  10. Prvo skinem krljušt, operem škrge. Стари Сланкамен [1]
  11. Ȍnda od lȕka cŕvenog skȉnemo onaj, onu spȍlja lȕkovinu, ò toga bȕde támno, onàko brȁoncȑvenkasto. [8] Кула Перлез [1]
  12. I ȍnda tȏ víno sȉpaš ù bure i tȏ vrȋ, vrȋ dok ne prèvri i ȍnda to skȉnē se sò toga, tȗ dȍle ìma táloga. Ченеј [1]
  13. Skȉneš žȉto, ȍnda se pòkāže zùbača, i ȍnda je uzòri ȍma. Ченеј [1]
  14. Kat skȉne se žȉto pa se ùzore. [2] Итебеј [1]
  15. I jȃ ùzberem dvȇ krȕške i nàīđe tȃj číka, deda Žíva Lȕkšin, ȍn je bȉo, bȍže, nadglédo, dvȃ trȗda danȁs za tȅ dvȅ krȕške mi skȉnuo. Велики Гај [1]
  16. Skȉni se i u krȅvet. Избиште Нови Кнежевац Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. [[skȉniti [skȉnuti]]] [1]
  2. se [1]


Синоними:

  1. apcigovati [1]
  2. svlačiti [1]


Изрази:

  1. Vezanog čoveka ne udaraj, sa mrtvog neskidaj ("treba biti pošten, čestit, savestan"). Сомбор [1]
  2. skȉniti s vrȃta ("osloboditi se nekoga ili nečega"). Ново Милошево [1]
  3. skȉnuti svȅ bògove ("jako izgrditi"). Вршац [1]
  4. skinuti bedu sas vrata ("osloboditi se nevolje, rešiti problem"). Сомбор Вршац [1]
  5. skȉnuti se nȅkome s vrȃta ("osamostaliti se"). Сомбор Вршац [1]
  6. skȉnuti brȉgu s ("rešiti problem"). Сомбор Ковиљ Вршац [1]
  7. skídati kȁpu dȍle ("ceniti, uvažavati nekoga"). Ново Милошево [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 169. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ 3,0 3,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 65. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. ↑ 4,0 4,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130, 131. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 87, 119, 120, 147, 150, 158, 275, 296.
  6. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 49.
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 25, 199, 201.
  8. ↑ Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=skídati&oldid=394478”