vézati

Глагол

уреди

vézati, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.прен.


Облици:

  1. vezati, vȇžem [1]
  2. -o, vezati, -a [1]
  3. vezati [1]

Значења:

  1. Ne dozvoliti nekome da se udalji od nečega. [2] Вршац Ченеј[1]
  2. Učiniti da se neko zanese, zaljubi. [1]
  3. Opasati se. [1]
  4. Obavezati se na nešto. [1]
  5. Stupiti u bliski kontakt, zajednicu, brak. [1]
  6. Smeten, nespretan. [1]
  7. Nevešta, nespretna, neuka osoba. Сомбор Ново Милошево Вршац[1]
  8. Ne dozvoljavati nekome da se udalji od nečega. [1]

Примери:

  1. Dèvōjka vȇže peškíre na kònje. Сомбор [1]
  2. Preko dȅvera jȁ vȇžem kòšulju i ȍn ìde pored mène. Лаћарак [1]
  3. Ȕjutru sam ùstajala u čètir sȃta, pòvadim ȍgrizinu, vȇžem, pòdēlim òbroke, ìščistim štȁlu. Нови Сад [1]
  4. Oni su rȅzali u mȃle snòpove, sa prȗćem vȇžedu. [3] [4] [5] [6] [7] [2] Ђала Голубинци Суботица Мартонош Обзир Бегеч Ченеј Госпођинци Каћ Ковиљ Српски Крстур Ново Милошево Башаид Кумане Меленци Арадац Зрењанин Јаша Томић Томашевац Перлез Фаркаждин Велики Гај Вршац Ченеј [1]# Везала га бештија да је памет изгубио. Сомбор [1]# Ве́зо сам се око стру̑ка да ни́ ми зи́ма. Вршац Сомбор Ченеј [1]# Ве́зо сам се сас за̑другом, па да ви̏дим о̀ће л би̏ти бо̏ље. Вршац [1]# Она намигуша се везала за њега. [2] Сомбор Вршац Ченеј [1]# Насред гу́вна би́ло је у̏копа̄но јѐдно дѐбело др̏во и ту̑ је ве̑зан јѐда̄н дѐбо̄ јѐдек, а за јѐдеком по̀ве̄зани су ко̀њи. Лаћарак [1]
  5. Njȅnā dèsna rúka i njègova bȕdu vȇzane sa màramicom. Бешка [1]
  6. Volovi stražnji bili su u plugu, a prednji su bili vezani za kola. [6] [4] Ченеј Баваниште Вршац [1]# Не̏како је ве̑зана, ни̏шта не у́ме са́ма да ура̑ди. Вршац [1]# При поласку јабучара испрошена девој ка је везивала на коње пешкире, што је био знак да је веридба обављена. [8] [1]
  7. U jedan red ja pružam uže, ona rukoveda i nalaže snoplje, drugi red ja kupim, a ona za mnom vezuje snoplje. [5] [9] Ковиљ Ченеј Госпођинци [1]# О̏ндак кад смо го̀тови з бра́њем, кад је по̀ве̄зано и са̀денуто (јѐдни вѐзӣвамо, јѐдни де̏немо) о̏ндак во̏зимо толу̀зину. [3] [4] [6] [10] Јаша Томић Сомбор Нови Сад Ђала Нови Бечеј Итебеј Житиште Зрењанин Бока Добрица Орловат Фаркаждин Чента Баранда Црепаја [1]
  8. Jȃ rádila u fàbriki, di se màrame vezívaju. Бешка [1]# Кад изи̑ђе [винова лоза] по̏високо, до по̏ла ме̑тра, о̏нда се вези̑ва да пра̏во го̏ре ра́сте. Врдник [1]
  9. I kad se uvède u bȑdo, ȍndak se vezȋva za òvo vràtilo, tȕ što dȏđe pred domàćicu koja će da tkȃ. [3] [4] [6] Томашевац Добрица Црепаја Избиште [1]
  10. Rukovedàčica lȇpo rukovèda za kosáčom (kȕpi òtkose i šȋri úže, na úže mȅće rȕkoved) — po stȃrim se rȕkoved kȃže — i prȁvi snòpove i vezȋva. Јаша Томић [1]# И дру̏ги пу̑т везѝва̄ње [винове лозе], од мѐтера са̏д је већ иза̀шло. [6] [10] Врдник [1]# Њега за ту кућу само деца везују. Сомбор [1]


Изведене речи:

  1. vȇzan [1]
  2. vezivati [1]
  3. vezìvānje [1]


Изрази:

  1. ("oskudevati"). Сомбор Вршац [1]
  2. ˜ ("onemogućiti nekome slobodu sagledavanja, odlučivanja"). [1]
  3. zíma se vézala ("zima predugo traje"). Вршац [1]
  4. ˜ ("srljati u propast"). Вршац [1]
  5. ˜ mačku za/o rep ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"; "Veži ti to mačku za rep"). Јасеново Ковиљ [1]
  6. videti i vezanih očiju ("imati sposobnost uočavanja, zapažanja, sagledavanja"). [1]
  7. vezanog čoveka ne udaraj, sa mrtvog ne skidaj ("treba biti pošten, čestit, savestan"). Сомбор [1]
  8. Vȇzan za krevet ("nepokretan bolesnik"). Сомбор Вршац [1]
  9. ˜ nekome rep do dupeta ("sputati nekoga u nečemu"; "Vezo mu rep do dupeta"). Јасеново [1]
  10. da joj vežeš metlu na dupe ujutro, do uveče bi samo drška ostala ("o ženi koja mnogo skita"). Јасеново [1]
  11. dréši- véži ("jednostavan, prost čovek"; "Pusti ga bestrag"). Црвена Црква [1]
  12. ˜ mačku za/o rep ("odbaciti kao besmisleno, bezvredno"). Ковиљ Јасеново [1]
  13. ˜ zvono ("magijskom radnjom vezivanja crkvenih zvona doneti nesreću mladencima"). [1]
  14. ˜ jezik kome ("ne dati nekome da slobodno govori"). Вршац [1]
  15. vezati se ("zanemeti"; "Vézo mi se jézik, pa nísam mógla ni da zȉnem"). Вршац [1]
  16. ne moći ništa učiniti’ Сомбор Вршац [1]
  17. vȇzani [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. 3,0 3,1 3,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 61, 103, 356. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 72, 164, 280, 340, 347, 428. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 14, 47, 128, 192. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 134, 136, 164, 167, 203, 218, 264, 276. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 595.
  8. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Бачкој. — Рад, 34, 1992, 137— 158, стр. 141.
  9. Жито. 1988, 208 стр, стр. 111.
  10. 10,0 10,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене

уреди