Викиречник

čȉst

čȉst

čȉst (српски, ћир. чи̏ст)

уреди

Прилог

уреди

čȉst, прил.

Категорије: одр. вид.


Облици:

  1. -a, čist, -o [1]

Значења:

  1. Koji je bez prljavštine, koji nije uprljan ili zagađen; nepomućen, bistar; koji je uredan. [1]
  2. Prva nedelja, sedmica uskršnjeg posta. [1]
  3. Ona koja nema menstruaciju. Црвена Црква[1]
  4. Izmet dojenčeta. Јасеново[1]
  5. Isto. [2] Јамена Свилош Сомбор Сивац Дрљан Товаришево[1]
  6. Soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. Суботица[1]
  7. Prva sreda uskršnjeg posta. Вршац[1]
  8. Prozirna smrznuta voda na površini reke. [1]
  9. Ponedeljak posle početka posta. [3] [4] Нови Бечеј[1]
  10. Med od iste vrste biljke. [1]
  11. Meko, najfinije pšenično brašno. Суботица[1]
  12. Koji je bez primese, bez dodatka čega drugog, stranog. [1]
  13. Vosak dobijen topljenjem. [1]
  14. Koji je ogoljen, bez omotača, ljuske i sl. [1]
  15. Težina zaklane i očišćene životinje. Вршац[1]
  16. Uredno, bez prljavštine. [1]
  17. Bez ikakve primese, dodatka čega drugog, različitog po nekoj osobini. [1]
  18. Baš, upravo (za pojačavanje onoga što se u rečenici kazuje). [1]
  19. Skoro, gotovo, zamalo. [1]

Примери:

  1. U Kìkīndu — tȁmo je čìstiji vȁzduh. Кикинда [1]
  2. Vȍlim svȅ da mi je lépo i da mi čȉsto. [5] [6] [7] [8] Велики Гај Дероње Госпођинци Каћ Ново Милошево Башаид Меленци Житиште Зрењанин Фаркаждин Иланџа Избиште Деска [1]
  3. Blȉstra — čȉsta vòda. [9] Мол [1]
  4. Velikom alovu ne smeta ni čista ni mutna voda. On zapaše i to što zapaše, on izvuče. Nego mi kad virgamo, onda bi nam godila čista voda jel kad mrazevi dođu, ondak se voda više bistri i ondak vidimo kad tražimo ribu. [10] Бачко Градиште Ђала Елемир [1]
  5. Uskršnji post trajao je nekada sedam nedelja [...] Svaka od tih nedelja ima svoje ime. Prva je Teodorova ili Čista nedelja. [11] [1]
  6. Ima sneženik a ima čisti led koji je od vode i smrznut. [10] Чента [1]
  7. Pȍsle pȍklade dȍđe na ȏsmi dȃn „čȉsti ponedȇljnik". Јасеново Вршац [1]
  8. Ako je na bàgremi čȉst mȇd, ȏn je bȅozȅlenkast. [12] Рума Змајево Ковин [1]
  9. Nìje bílo ko sàde da su se zídale od čȉsti pèčeni cȉgālja. Ловра [1]
  10. A da si čȉst ko srèbro. Мартонош [1]
  11. Mȅtem tȏ sȃće, vòde ȕspem, ùgrijem, vȍsak dȏđe gȍre, a tȏ što ne vàlja, tȏ dȍle. E ȍnak nȏž pa strȗžem, ȍnak mȅtem još jedàred da ìstopim, ȍnak òpet i òstane mi čȉst vȍsak. [12] Иђош Сомбор Верушић Жедник Гардиновци Ново Милошево Ковин [1]
  12. Kad skȉnēmo òne pòklopce, dȍbije se lȅpši — čȉst vȍsak. Рума [1]
  13. Rešèto se mȅte nuz gròmilu i ondak se rȇdi tȏ žȉto: jedàred iz vèlike plȅve, onak se drȕgi pȗt rȇdi, iz mȃle plȅve, da bȉde čȉsto. [13] Меленци [1]
  14. Kȁko stòji stáblo od kukùruza, mȋ zàljūštimo ljȕsku i ȍnda otkrjámo kukùruz, i ȍndak je čȉs. [14] Јаша Томић [1]
  15. Kat su kȕće mȃle, barem dr̀ži čȉsto. Бока [1]
  16. A jȃ nísam mògo da dȃm kad stòji na blàgdašnji prȕsluk: kad ìdem ù crkvu jel dȁlje — u gòzbenicu, nà pūt — obúčem se čȉsto. [15] Ново Милошево [1]
  17. Mládež, mȋ mȕški smo ìšli ù gaće, mȋ mòmci. A dèvōjke — òne su ìšle u pàrgārske sȕknje (širòke, onàko čȉsto bélo, dóle mȁlo šlȉngovāno). [16] Итебеј Јасеново [1]
  18. Ja se onda čisto tȑže. [17] Батајница [1]
  19. Čisto bi pojela još jedno parče. Каћ [1]
  20. Pokušao je da konkuriše u vršačkim papudžijama, ali bez uspeha „zbog zla rada i vašarskog posla, jer kad mu uzmeš papuču u ruke, sva se čisto providi. Вршац Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. čȉsto [1]


Изрази:

  1. ˜ ko suza Сенпетер [1]
  2. ˜ ko sunce Јасеново [1]
  3. ˜ račun, duga ljubav ("jasno određeni materijalni odnosi omogućuju trajno prijateljstvo"). Сомбор [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 283.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 321.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 130, 293, 363.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  8. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 53, 57.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 158.
  10. ↑ 10,0 10,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  11. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 99.
  12. ↑ 12,0 12,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  13. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
  14. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.
  15. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.
  16. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.
  17. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 351.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=čȉst&oldid=491963”