чи̏ст

Прилог

уреди

чи̏ст, прил.

Категорије: одр. вид.


Облици:

  1. , чист, [1]

Значења:

  1. Који је без прљавштине, који није упрљан или загађен; непомућен, бистар; који је уредан. [1]
  2. Прва недеља, седмица ускршњег поста. [1]
  3. Она која нема менструацију. Црвена Црква[1]
  4. Измет дојенчета. Јасеново[1]
  5. Исто. [2] Јамена Свилош Сомбор Сивац Дрљан Товаришево[1]
  6. Соба у којој не живе укућани, у којој бораве само гости. Суботица[1]
  7. Прва среда ускршњег поста. Вршац[1]
  8. Прозирна смрзнута вода на површини реке. [1]
  9. Понедељак после почетка поста. [3] [4] Нови Бечеј[1]
  10. Мед од исте врсте биљке. [1]
  11. Меко, најфиније пшенично брашно. Суботица[1]
  12. Који је без примесе, без додатка чега другог, страног. [1]
  13. Восак добијен топљењем. [1]
  14. Који је огољен, без омотача, љуске и сл. [1]
  15. Тежина заклане и очишћене животиње. Вршац[1]
  16. Уредно, без прљавштине. [1]
  17. Без икакве примесе, додатка чега другог, различитог по некој особини. [1]
  18. Баш, управо (за појачавање онога што се у реченици казује). [1]
  19. Скоро, готово, замало. [1]

Примери:

  1. У Кѝкӣнду — та̏мо је чѝстији ва̏здух. Кикинда [1]
  2. Во̏лим све̏ да ми је ле́по и да ми чи̏сто. [5] [6] [7] [8] Велики Гај Дероње Госпођинци Каћ Ново Милошево Башаид Меленци Житиште Зрењанин Фаркаждин Иланџа Избиште Деска [1]
  3. Бли̏стра — чи̏ста во̀да. [9] Мол [1]
  4. Великом алову не смета ни чиста ни мутна вода. Он запаше и то што запаше, он извуче. Него ми кад виргамо, онда би нам годила чиста вода јел кад мразеви дођу, ондак се вода више бистри и ондак видимо кад тражимо рибу. [10] Бачко Градиште Ђала Елемир [1]
  5. Ускршњи пост трајао је некада седам недеља [...] Свака од тих недеља има своје име. Прва је Теодорова или Чиста недеља. [11] [1]
  6. Има снеженик а има чисти лед који је од воде и смрзнут. [10] Чента [1]
  7. По̏сле по̏кладе до̏ђе на о̑сми да̑н „чи̏сти понеде̑љник". Јасеново Вршац [1]
  8. Ако је на ба̀греми чи̏ст ме̑д, о̑н је бе̏озе̏ленкаст. [12] Рума Змајево Ковин [1]
  9. Нѝје би́ло ко са̀де да су се зи́дале од чи̏сти пѐчени ци̏га̄ља. Ловра [1]
  10. А да си чи̏ст ко срѐбро. Мартонош [1]
  11. Ме̏тем то̑ са̑ће, во̀де у̏спем, у̀гријем, во̏сак до̑ђе го̏ре, а то̑ што не ва̀ља, то̑ до̏ле. Е о̏нак но̑ж па стру̑жем, о̏нак ме̏тем још једа̀ред да ѝстопим, о̏нак о̀пет и о̀стане ми чи̏ст во̏сак. [12] Иђош Сомбор Верушић Жедник Гардиновци Ново Милошево Ковин [1]
  12. Кад ски̏не̄мо о̀не по̀клопце, до̏бије се ле̏пши — чи̏ст во̏сак. Рума [1]
  13. Решѐто се ме̏те нуз гро̀милу и ондак се ре̑ди то̑ жи̏то: једа̀ред из вѐлике пле̏ве, онак се дру̏ги пу̑т ре̑ди, из ма̑ле пле̏ве, да би̏де чи̏сто. [13] Меленци [1]
  14. Ка̏ко сто̀ји ста́бло од куку̀руза, ми̑ за̀љӯштимо љу̏ску и о̏нда открја́мо куку̀руз, и о̏ндак је чи̏с. [14] Јаша Томић [1]
  15. Кат су ку̏ће ма̑ле, барем др̀жи чи̏сто. Бока [1]
  16. А ја̑ ни́сам мо̀го да да̑м кад сто̀ји на бла̀гдашњи пру̏слук: кад ѝдем у̀ цркву јел да̏ље — у го̀збеницу, на̀ пӯт — обу́чем се чи̏сто. [15] Ново Милошево [1]
  17. Мла́деж, ми̑ му̏шки смо ѝшли у̀ гаће, ми̑ мо̀мци. А дѐво̄јке — о̀не су ѝшле у па̀рга̄рске су̏кње (широ̀ке, она̀ко чи̏сто бе́ло, до́ле ма̏ло шли̏нгова̄но). [16] Итебеј Јасеново [1]
  18. Ја се онда чисто тр̏же. [17] Батајница [1]
  19. Чисто би појела још једно парче. Каћ [1]
  20. Покушао је да конкурише у вршачким папуџијама, али без успеха „због зла рада и вашарског посла, јер кад му узмеш папучу у руке, сва се чисто провиди. Вршац Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. чи̏сто [1]


Изрази:

  1. ˜ ко суза Сенпетер [1]
  2. ˜ ко сунце Јасеново [1]
  3. ˜ рачун, дуга љубав ("јасно одређени материјални односи омогућују трајно пријатељство"). Сомбор [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 283.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 321.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 130, 293, 363.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  8. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 53, 57.
  9. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 158.
  10. 10,0 10,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  11. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 99.
  12. 12,0 12,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  13. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
  14. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.
  15. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.
  16. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.
  17. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 351.

Напомене

уреди