вршај
вршај
вршај (српски, lat. vršaj) уреди
Именица уреди
вршај, м
Облици:
Значења:
- Снопови жита прострти по гувну. [1]
Примери:
- Пошто се просуше, крстине се превозе колима на гувно где се дене у камаре или стогове за „вршај”. Остојићево [1]
- Вршај је скоро готов. [2] Јасеново Нови Кнежевац [1]# А на гумну: терај, терај, па ако се подигне каква облачина — одма дај поњаве да се вршај покрије, да жито не покисне. [3] Мокрин [1]
- Те̏к смо де̏сет вр̏ша̄ја ски̏нули. [4] Надаљ Тараш [1]# Кат ки̏ша у̀ва̄ти вр̏ша̄љ, но̏си зр̏но ча̏к на со̀ка̄к. [5] Ђала Деска [1]
- Кад ја́ка ки̏ша у̀ва̄ти, о̏нда два̑ да̑на тре̏ба су́шити вр̏ша̄љ. [1]# На два̑ вр̏шаја вр́шу. [6] [7] Нови Кнежевац Нови Кнежевац Ново Милошево Итебеј Међа Јаша Томић Фаркаждин Чента [1]# Место где се врло звало се „вршаљ”. [8] Стапар [1]# Би́ла су пре̑ гу́вна, вр̏ша̄љи. [9] [10] Ђала Сомбор Санад [1]# Уведи коње у вршај. Јасеново [1]# Вр̏ша̄ј, то̑ је би́ло кад се вр́ло на ко̀ње. То̑ се у а̀влији де̏нула ка̀мара. [11] [10] [9] Башаид Госпођинци Ковиљ Санад Ново Милошево Јаша Томић Фаркаждин Сакуле Иланџа Ковин [1]# Кочѝја̄ш ста̏је у̏ сре̄ду и те̏ра ко̀ња, нѐ мора да се о̀кре̄ће, ме̑ња ру̑ке. То̑ се зо̀ве вр̏ша̄ј. [9] Каћ [1]# То̑ су овако гре̑де испрѐкршћане, па кав јѐдан вр̏шаљ и о̏ндак ко̏ло је у̀дарено у̀ те гре̑де, са зу́би др̀вени. [12] [13] Фаркаждин [1]# А̀влија се до̀бро по̀ра̄вни, о̀чисти да не̑ма пра̀шине, па се ста̏ви вр̏ша̄ј, та̀ко сно̑пље јѐдно до̀ другог по̀ре̄ђа, па о̏нда јѐдан-два̑ ко̀ња, па са̀мо та̀ко те̏ра о̏коло. [9] Лалић Стапар Бачка Паланка [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 143.
- ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 140.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 535, 536.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78, 109, 409.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 318.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 87.
- ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ 10,0 10,1 Жито. 1988, 208 стр, стр. 121.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 64, 409.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 272.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 524.