Викиречник

говорџија

говорџија

говорџија (српски, lat. govordžija)

уреди

Именица

уреди

говорџија, м

Облици:

  1. говорџи̏ја Вршац, гово́рџија [1]
  2. гово̀рџија Кајтасово [1]

Значења:

  1. Младожењин друг који се у свадбеној поворци вози у првим колима, који пева и подврискује. [1]
  2. Младожењин друг који позива у свадбу, позивар. [1]

Примери:

  1. Ови̏ пре̑ђу, гово́рџије, младоже̏њини орта́ци. Избиште [1]
  2. О̏нда ка[д] до̑ђе два́најс са́ти, иза̑ђу гово́рџије да поје̏ду мла̑ду. Јасеново [1]
  3. Па ка[д] до̏ђе сва̏дба, гово́рџије до̑ђу напре́да. Павлиш [1]# Као легијаши иду младожења, девер, као и „побра”, односно младожења, „жарач” и говорџије. [2] Старчево [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 139.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=говорџија&oldid=187728”