дочка
дочка (украјински)
Падеж | Једнина | Множина |
---|---|---|
Номинатив | дочка́ | до́чки |
Генитив | дочки́ | до́чок |
Датив | дочці́ | до́чкам |
Акузатив | дочку́ | до́чок |
Вокатив | до́чко | до́чки |
Инструментал | дочко́ю | до́чками |
Локатив | на/у дочці́ | на/у до́чках |
Изговор:
Морфеме:
- корен - дочк
- наставак - а
Превод:
- кћерка
Значења:
- Особа женског пола, која има родитеље.
- Пријатно обраћање старије особе младој жени или девојци.
- Жена која је тесно, крвно повезана са својим народом, својом земљом.
Примери:
- Їхня дочка вийшла заміж. - Њихова кћерка је удата.
- Дуже дякую, дочко! - Пуно хвала кћери!
- Україно, це твої дочки! - Украјино, ово су твоје кћери!
Порекло: Старословенски ДЪШТИ, староруски ДЪЧЬ, води порекло од прасловенског *dъ kti, а то од старијег индоевропског *dhugheter.
Конверзиви:
- брат - брат
Холоними:
- сім'я - породица
Фразеологизми:
- У дочки годитися. - Бити много млађи од некога. (спр. Може му/јој бити кћерка)
Изреке и пословице:
- У кого дочок сім - то й щастя всім, а у мене одна - та й щастя нема. - Ко има седам кћерки, те и срећу имају, а ја једну, та среће нема.
- Дочка - чужа робітниця.
- Дочка, як ластівка: пощебече, пощебече та й полетить. - Кћерка је као ласта: цвркуће, цвркуће, па одлети.
Асоцијације:
Изведене речи:
- удочерити - усвојити женско дете
Сродни чланци са Википедије:
Преводи
|
|