загрнути

загрнути (српски, lat. zagrnuti) уреди

Глагол уреди

загрнути, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. , [1]
  2. -ћем [1]

Значења:

  1. Окопати кромпир, кукуруз и сл. привлачећи мотиком земљу уз његову стабљику. [1]
  2. Засукати рукаве. [1]
  3. Који има земљу привучену око стабљике. [1]
  4. Окопавати кромпир, кукуруз и сл. привлачећи мотиком земљу уз његову стабљику; орати плугом загртачем. Крашово[1]
  5. Орати плугом загртачем. [1]
  6. Окопавање са привлачењем з e мље уз стабљику биљке. [1]

Примери:

  1. Не̏ би тре̏бало да ѝдеш јѐдним тра̏гом два́пут него о̏ма ти је и о̏копо и загр́но. [2] [3] [4] Ловра Лаћарак Черевић Суботица Дероње Бегеч Нови Сад Итебеј Тараш Орловат Ченеј [1]
  2. О̀пе̄т за̀грнем са зе̏мљом та̏ј пру̑т, о̏нда ту̑ ѝстера жи̏ле. Ђала [1]
  3. Тре̏б до̀бро или загр́нути или подо̀рати [кукуруз]. Бачинци [1]# Ко̏памо, о̏нда га [кукуруз] загр̑немо. Вршац Јасеново [1]# Загр́ни ка̀пӯт, на̏пољу је ла́дно. Суботица Черевић Орловат [1]
  4. О̏нда за̀грнем ту̑ ма̀раму. Добринци [1]# Да̑ј не̏што да се за̀грнем. Тараш Бегеч Ново Милошево [1]# Ако је би̏о за̀грнут, мо̑ра се пр̏во одгр́нути, пре̏ оре зи́вања. Бачинци [1]# О̏нда то̑ ме̏теш те̑ да̏ске ва̀ко на̀ плук, на̑ш, та̀ко ба̏ш, и те̏раш, а то̑ за̀грће, за̀грће куку̀рузе. Дероње [1]
  5. Ми̑ ко̏па̄мо, а кад бу̏де једа̀ред, па дру̏ги пу̑т, па о̏ндак тек за̀грће̄мо око сва̏ке куку̀руза, на̀местӣмо као окру́гло, као у́мку. [5] [6] [7] Арадац Бачинци Лаћарак Чортановци Суботица Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Ковиљ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Ново Милошево Меленци Тараш Житиште Добрица Ковин Деска Ловра Иванда [1]# Ма́ни ти̑ мѐне, ја̑ ћу са̏[д] да га загр̏ћем, а по̏сле мо̏ж да га заити̑ваш с ло̀патом кад га ва̏диш. [5] Јаша Томић Чортановци Избиште [1]# То̑ се о̏нда зо̀ву две̑ ко̀пње (пра̀шидбе) куку̀рӯза: пр̑во ко̀па̄ње, дру̏го ко̀па̄ње — загрта̀чина, за̀грта̄ње. [8] Кумане Бачинци Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево [1]


Изведене речи:

  1. загрнути се [1]
  2. за̀грнут [1]
  3. [[загртати [загрћати]]] [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 199.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 128.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. 5,0 5,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 357.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 101.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 226.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.

Напомене уреди