zagrnuti

zagrnuti (српски, ћир. загрнути) уреди

Глагол уреди

zagrnuti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.трп.


Облици:

  1. -o, -a [1]
  2. -ćem [1]

Значења:

  1. Okopati krompir, kukuruz i sl. privlačeći motikom zemlju uz njegovu stabljiku. [1]
  2. Zasukati rukave. [1]
  3. Koji ima zemlju privučenu oko stabljike. [1]
  4. Okopavati krompir, kukuruz i sl. privlačeći motikom zemlju uz njegovu stabljiku; orati plugom zagrtačem. Крашово[1]
  5. Orati plugom zagrtačem. [1]
  6. Okopavanje sa privlačenjem z e mlje uz stabljiku biljke. [1]

Примери:

  1. Nȅ bi trȅbalo da ìdeš jèdnim trȁgom dváput nego ȍma ti je i ȍkopo i zagŕno. [2] [3] [4] Ловра Лаћарак Черевић Суботица Дероње Бегеч Нови Сад Итебеј Тараш Орловат Ченеј [1]
  2. Òpēt zàgrnem sa zȅmljom tȁj prȗt, ȍnda tȗ ìstera žȉle. Ђала [1]
  3. Trȅb dòbro ili zagŕnuti ili podòrati [kukuruz]. Бачинци [1]# Ко̏памо, о̏нда га [кукуруз] загр̑немо. Вршац Јасеново [1]# Загр́ни ка̀пӯт, на̏пољу је ла́дно. Суботица Черевић Орловат [1]
  4. Ȍnda zàgrnem tȗ màramu. Добринци [1]# Да̑ј не̏што да се за̀грнем. Тараш Бегеч Ново Милошево [1]# Ако је би̏о за̀грнут, мо̑ра се пр̏во одгр́нути, пре̏ оре зи́вања. Бачинци [1]# О̏нда то̑ ме̏теш те̑ да̏ске ва̀ко на̀ плук, на̑ш, та̀ко ба̏ш, и те̏раш, а то̑ за̀грће, за̀грће куку̀рузе. Дероње [1]
  5. Mȋ kȍpāmo, a kad bȕde jedàred, pa drȕgi pȗt, pa ȍndak tek zàgrćēmo oko svȁke kukùruza, nàmestīmo kao okrúglo, kao úmku. [5] [6] [7] Арадац Бачинци Лаћарак Чортановци Суботица Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Ковиљ Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Ново Милошево Меленци Тараш Житиште Добрица Ковин Деска Ловра Иванда [1]# Ма́ни ти̑ мѐне, ја̑ ћу са̏[д] да га загр̏ћем, а по̏сле мо̏ж да га заити̑ваш с ло̀патом кад га ва̏диш. [5] Јаша Томић Чортановци Избиште [1]# То̑ се о̏нда зо̀ву две̑ ко̀пње (пра̀шидбе) куку̀рӯза: пр̑во ко̀па̄ње, дру̏го ко̀па̄ње — загрта̀чина, за̀грта̄ње. [8] Кумане Бачинци Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево [1]


Изведене речи:

  1. zagrnuti se [1]
  2. zàgrnut [1]
  3. [[zagrtati [zagrćati]]] [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 199.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 128.
  4. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. 5,0 5,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 357.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 101.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 226.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 140.

Напомене уреди