Викиречник

зару́чити

зару́чити

зару́чити (српски, lat. zarúčiti)

уреди

Глагол

уреди

зару́чити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. заручити, за̀рӯчим [1]
  2. -о, заручити, -а [1]

Значења:

  1. Напунити нечим, заузети (о посуди). [1]
  2. Верен. Ново Милошево[1]
  3. Заузет, напуњен. [1]

Примери:

  1. Немој заручити ову шепру, треба ми. Ново Милошево [1]
  2. Ло̀нац се за̀рӯчи. Каћ [1]
  3. Тај лонац је заручен. Каћ Ново Милошево [1]


Изведене речи:

  1. зару́чити се [1]
  2. за̀рӯчен [1]


Синоними:

  1. верити Ново Милошево [1]


Референце

уреди
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=зару́чити&oldid=201710”