земљан

Српски

земљан (српски, lat. zemljan)

Придев

земљан , , прид. [1]

Категорије: одр. вид.бот.


Слогови: зем-љан


Значења:

  1. Који је начињен од земље. [2][1]
  2. Кућа начињена од набијене земље. [1]
  3. Велика пећ, зидана од черпића или начињена од ваљака блата и сламе, ређе од каљева, са заобљеним врхом. Вршац[1]
  4. Велика пећ, зидана од черпића или начињена од ваљака блата и сламе, ређе од каљева, са заобљеним врхом. [3] Конак, Уљма[1]
  5. Посуда у којој се држао мед. Иланџа, Баваниште[1]
  6. Дубоки суд за кување од печене глине. [1]
  7. Зе мља на по суда, лончић за кисело млеко. [1]
  8. Јагода, Fragaria. Нови Кнежевац[1]

Примери:

  1. Па је би́ло зѐмљаног по̀сӯђа. Кула, Нови Кнежевац, Ново Милошево [1]
  2. Бѝ ли та̀ко крча́зи земља̀ни, па кад но̀ћи у кр̀ча̄г во̀да, о̏ндак је то̏ здра̏во ла́дна. Елемир [1]
  3. Пра̏вили су љу̑ди са́ми или су нару́чили, бѝли сиро̀тӣњска по́родица, па су на̀правили земља̀не ци́гље, па су са земља̀нима ци́гљама зи́дали. [4] [5] Ловра, Итебеј, Фаркаждин [1]
  4. Би́ло је о̀но земља̀ни су́ди, зна̏ш, би́ло је то̑ земља̀ни су̑д па се у̀ тӣм и ку̏вало и сва̏шта ра́дило. Суботица [1]
  5. То̏ је би́ло земља̏но и то̏ се пе́кло. Вршац [1]
  6. А земља̀на ку̏ћа зва́ла се од зѐмље, од набо́ја. [3] Итебеј [1]
  7. Ту̑ нам би́ла земља̀на пе̑ћ и ту̑ смо ми̑ ве̑к провѐли. [3] Перлез, Јаша Томић [1]
  8. Па у дру̏гим со̏бама пе̑ћ, о̀ва земља̏на. Велики Гај [1]
  9. Ку̏вало се у̀ тим зѐмљаним ше́рпама. [3] Чортановци, Вогањ, Лалић [1]
  10. А ја̑ се се̏ћам зѐмљаног ло́нца и ма̏ти мо̀ја кад је ку̏ва ла у њѐга па̀сӯљ, ни̏кад ле̏п ше, ка̀ки мо̀је са̏д. [3] [6] Ђала, Сремска Рача, Моровић, Мартинци, Вашица, Сот, Свилош, Лединци, Врдник, Буковац, Чортановци, Шатринци, Голубинци, Платичево, Прхово, Угриновци, Обреж, Дрљан, Товаришево, Бачко Градиште, Ковиљ, Банатско Аранђелово, Кикинда, Ново Милошево, Меленци, Житиште, Сефкерин, Црепаја [1]
  11. А кад не̑ма го̀стӣју, о̏нда зѐмљани тањи́ри. [3] Мол, Свилош, Врдник, Бољевци, Сомбор, Бођани [1]
  12. Ћу̏п за ма̑ст од педѐсет ли̏три, зѐмљани, па кре̏цав, се̏ћа̄м се за̀ та̄ј ћу̏п, здра̏во до̀бро. [6] Ђала, Нештин, Бачки Брестовац, Каћ, Нови Кнежевац, Кикинда, Идвор [1]
  13. Ме̑д се ка̀дгод чу́во у земља̀нӣм ћу̀повима. [6] Томашевац [1]


Преводи

  • Енглески:
  • Руски:

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 84.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 381.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 285.
  6. 6,0 6,1 6,2 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).