зидати

зидати (српски, lat. zidati) уреди

Глагол уреди

зидати, {{{вид}}} непрел.

Именица уреди

зидати, {{{род}}}

Категорије: об.об.трп.трп.


Облици:

  1. зи̑дам [1]
  2. зӣда̏ти, зи́дати [1]
  3. зи̑дам [1]
  4. зӣда̏ти, зи́дати [1]
  5. , зи̑ђам, [1]
  6. , [1]

Значења:

  1. Правити саће. [1]
  2. Исто. [1]
  3. Шпорет начињен од истог материјала као и зидови просторије у којој се налази. [1]
  4. Исто. [1]
  5. Кућа начињена од цигле. [1]
  6. Велика пећ, начињена од черпића или од ваљака блата и сламе, ређе од каљева, са заобљеним врхом. [2] Сомбор[1]
  7. Исто. [1]

Примери:

  1. Ја̑ до̀бро зна̑м кад је та̑ј до̏м те̏о да се зи̑да. [3] [4] Госпођинци Сремска Митровица Лаћарак Војка Ново Милошево Итебеј Међа Велики Гај Јасеново Ловра [1]
  2. По̏сле је зи́до шта̏лу. Шимановци [1]
  3. Би́ло је љу́ди који су зна̏ли и са́ми зи́дати ку̏ћу. Бачинци [1]# Ми̑ смо та̏мо зӣда̏ли ку̏ћу. [1]
  4. Кат се зи̑да, па кат се ди̏же гра̑ђа. Банатска Паланка [1]# Пче̏ла зи̑да са̑ће. [5] Товаришево [1]# То̑ је би́ло и на сала́шу, та̏мо је би́ло ци́гљом ле̑по зи̑ђана и на̀бӣјана. Суботица [1]# Те̑ но̀ве, што се са̏д пра̏ве, то̑ су зи̑дане ку̏ће. [2] Сивац Јамена Сомбор Товаришево Госпођинци Банатско Аранђелово Нови Бечеј Меленци Црепаја [1]# У стражњим собама дуго су се суверено шириле велике зидане фуруне — пећке, које су се обично ложиле споља, из шупе, кукурузовином. [6] Платичево [1]# Би́ле су зи̑дане фу̀руне. [2] Сефкерин Јамена [1]# А доња кујна [...] је с лебрњим пенџером што гледа у авлију, и у њој је зидани шпорет и неугледнија паорска пећ. Стапар [1]# У кухињи је уз један зид било уздигнуто огњиште висине око један метар, на коме се кувало јело и пекао хлеб. На средини кухиње било је ниско огњиште изнад којег је висио на веригама котао за кување јела. При крају ХIХ века уводе се зидани или „куповни” штедњаци. [7] Остојићево [1]


Изведене речи:

  1. зи́дање [1]


Изрази:

  1. ˜ на кант ("зидати тако што се цигла поставља на страну"). [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 235.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 235.
  5. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 23.
  7. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 147.

Напомене уреди