истре́сати

истре́сати (српски, lat. istrésati)

уреди

Глагол

уреди

истре́сати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.трп.прен.


Облици:

  1. ѝстре̄сам, истресати [1]
  2. истресати [1]
  3. -ем се, истресати [1]
  4. , истресати, -о Бан [1]
  5. -им, истресати [1]
  6. истресати [1]

Значења:

  1. Тресући чистити од прашине. [2] [3] [4] Бачинци Госпођинци Кумане Бока Чента[1]
  2. Вичући на некога искаљивати свој бес, незадовољство. [1]
  3. Сексуално се задовољавати, празнити се. [1]
  4. Тресући очистити од прашине. [1]
  5. Енергичним покретом, трзајем ослободити садржине, испразнити. [1]
  6. Излећи. [1]
  7. Очистити се. [1]
  8. Тресући очистити од прашине. [5] Стапар[1]
  9. Нагло се ослободити нечега, испустити. [1]

Примери:

  1. Два́ред сам истре́со ме̑д од цу̀нцукре̄та. [6] Иђош Мол Бачко Градиште Нови Кнежевац Српска Црња Меленци Радојево [1]
  2. Ви́но ѝстре̄са цр̀вено. Шимановци [1]
  3. Кад се ѝзмла̄ти, ми̑ ѝстре̄само жи̏то, па сла̏му ба̑цамо. [7] Бока [1]
  4. Шта ми се истресаш ту ко да сам ти ја крива!. Јасеново [1]
  5. А дѐво̄јке су та̏мо би́ле да се истре́сају њи̑ни војни́ци. Војка [1]
  6. Пче̑ле та̏мо све̏ истре̑сем. Избиште [1]
  7. О̏нда ја̑ у̏век, док о̑н однѐсе ко́рпу да истре́се̄ у̀ кола, а ја̑ на̀берем ко́рпу. Бачинци [1]
  8. Па̏зи да ко̀мшија, ко̀мшиница кад истре́се, да ти не о̀брише су̑д, то̑ не̑ће, о̏нда не̑ће нам се сви̑ње го̀јити, нек та̀ка̄в ма́стан вра̑ти су̑д. Кула Ново Милошево [1]
  9. Бодорка, нек је толка, она своју икру, кад дође во да, она мора своју икру да истресе. [8] Моровић [1]
  10. Јѐдва смо се истре́сли. [9] Деска [1]
  11. Истресило вагон леда. [9] Мокрин [1]


Изведене речи:

  1. истре́шен [1]
  2. истре́сити [1]


Изрази:

  1. Истрести ("истући некога"; "Има да те истресем из гаћа"). [1]
  2. истрести ("исто"). [1]

Референце

уреди
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 128.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 47, 196.
  6. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 489.
  8. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  9. 9,0 9,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 204.

Напомене

уреди