косачица

косачица (српски, lat. kosačica) уреди

Именица уреди

косачица, ж

Значења:

  1. Жена која коси. [1]
  2. Пољопривредна машина којом се коси. [1]
  3. Косачица која истовремено коси и везује снопове. [1]

Примери:

  1. Ра̏но сам би́ла о̀стала брез чо̀века и са́ма сам у̀чила све̏ да ра̑дим и на̀ крај су љу̑ди ка́зали да сам и до̀бра коса̀чица. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]
  2. Нѐ би ми̑ то̀лко сави́јали кр̀штине да је о̏ндак би́ло коса̀чице. Јаша Томић [1]
  3. По̏сле су изѝшле о̀ве коса̀чице, да се ко̏си. Пр̏во су изѝшле — ко̀њи су ву́кли. [2] [3] [4] [5] Томашевац Бачинци Платичево Краљевци Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Мошорин Тител Ново Милошево Меленци Арадац Неузина Бока Шурјан Ковин [1]
  4. Пре него што су у Мокрин стигле, крајем прошлог и почетком овог века, прве косачице и самовезачице, жетва се обављала ручно. Мокрин [1]
  5. Ре́тко је би́ло коса̀чӣца. Мартонош [1]
  6. За кошење жита и траве користила се и косачица. Надаљ [1]
  7. И̏ма̄мо пе̑т тра̏ктора и се̏дам вр̀шалӣца, три́најс коса̀чӣца самовеза̀чица и чѐтир што ко̏су тра́ву, се̑но. [6] Мокрин Ковин [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53.
  4. Жито. 1988, 208 стр, стр. 111, 139.
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 320.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.

Напомене уреди