коска

Српски

коска (српски, lat. koska)

Падеж Једнина Множина
Номинатив коска коске
Генитив коске коска
Датив коски коскама
Акузатив коску коске
Вокатив коско коске
Инструментал коском коскама
Локатив коски коскама


Именица

коска, ж

Облици:

[1.1.] ко̏ске [1]

Слогови: кос-ка,  мн. кос-ке


Значења:

[1] Коштано ткиво је чврсто ендоскелетно везивно ткиво, присутно код већине кичмењака. Коске пружају телу потпору, штите унутрашње органе и заједно са мишићима омогућавају кретање.
[1.1.] Цеванице, најчешће од коња, које се стављају на доњи крај кусаке или кеце. [1]

Примери:

[1.1.] Овде има коске на кусаки, коске од коња. Од коња се мећу оне цеванице доле тако да не би запињало за камен. [4] Нови Сад [1]
[1.2.] Ако те ухватим, све ћу коске да ти поломим.
[1.3.] Неглођи ту коску, молим те.
[1.4.] Толико је смршао, само коска и кожа.
[1.5.] Ма много си дебела, само ти се коске виде, као ренген снимак си.
[1.6.] Ово наше куче само за коскама трчи.
[1.7.] Коско моја, лепа и драга, да баталиш ти дијету и да једеш ко човек.


Преводи

  • Енглески:
  • Руски:

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 77.
  3. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
  4. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.