кудељни
кудељни {{{{4}}}}
кудељни (српски, lat. kudeljni)
[[Категорија:{{{4}}}:Ћирилица]]
Облици:
Значења:
- Који је од кудеље, који се односи на кудељу. [2] Црвена Црква[1]
- Пртени део коњске опреме који кочијаш држи у рукама, а други крај је причвршћен за жвале. [3] [4] Кукујевци Батајница Сомбор Кула Турија Силбаш Госпођинци Ченеј Руменка Шајкаш Тител Санад Нови Бечеј Житиште Перлез Маргита Вршац Уљма Делиблато Ковин[1]
- Доњи чаршав, ткан од кудеље или вуне, који се ставља преко перине, сламарице. [1]
Примери:
- У̏змеш то̑, ту и̏глу шѝвећку и уву́чеш ко́нац ку̀де̄љни. [5] Ђала Суботица Каћ Санад Деска [6]
- Ѝмала сам ку̀де̄љно се̏ме та̏мо, и̏сто на̀ то̄ј њи̏ви. Дероње [1]
- Же́ну нате̏рам да ми са̏ши од они̏ куде̑љни тка̏ница џакуљи̏цу. [7] Избиште Јаша Томић Банатска Паланка [1]
- Пре̏ло се и пра̏или и тка̏ло се сла̏марице и простира́чи, ку̀дељни простира́чи, ку̀дељне пешки́ре. Избиште Ковин [1]
- А о̀во̄ је ку̀де̄љња вре̏ћа. Суботица [1]
- „Аљина" је назив за целокупну постељину. Она се састоји од перине, дуње, губера, перјаке, кудељног чаршава и ћилимца. У кући код деда Весе Рацковог аљина је овако сложена: на даске се прво стави сламњача, преко ње перјака напуњена перјем (прави се изједна колико је кревет дугачак), преко перјаке долази кудељни чаршав са утканим црвеним пругама и преко тога ћилимац. [2] [1]
Референце уреди
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ 2,0 2,1 Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 85.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 128, 158.
- ↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56.