кумовски
кумовски
Прилог
уредикумовски, прил.
Облици:
Значења:
- Који се односи на кума. [1]
- Вече пре свадбе када се код младожење окупљају сви који су позвани у свадбу. [1]
- Ку мо ва пра ti ља, де вој ка ко ја но си све ће за вен ча ње. [1]
- Кола у којима седи кум и млада. [1]
- Други дан свадбе. [1]
- Посебно чувани предмети намењени искључиво за посету куму, као тал, део који му припада за Божић и Ускрс. [1]
- Све тли звездани по јас који се види на ведром ноћном небу , Млеч ни пут. Јамена[1]
- Колач који се носи куму за сваки празник. [1]
- Онај који у свадби управља колима у којима се вози кум; учесник у свадби који помаже куму. [1]
- Поклон младенцима који доноси кум. [1]
- Тканина дарована од кума. [2][1]
- Учесник у свадби који помаже куму. [1]
- Као кум, како приличи куму. Вршац[1]
Примери:
- Кумовски ћилим је онај што ће се ставити на кола кад се иде по кума на венчање и он ће се поклонити куму ( — Су Ђу; НМ НБ Км Ме А) [Бан I 102, 168; ШН 75; ССБан 52, 53]. [3] [1]
- Мла̑да сѐди у кумо̀вски ко̏ли а младо̀жења у старо̀свацки ко̏ли. Лаћарак [1]
- Кумовска енга, енђебула је кумова пратиља, девојка која носи две свеће, украшене свиленом тканином „привезом” за свеће. [4] [1]
- Мла̑да сѐди у кумо̀вски ко̏ли а младо̀жења у старосва̀цки ко̏ли. [5] Лаћарак [1]
- У Ченти други дан свадбе називају „кумовска част”. [6] Чента [1]
- Други дан по подне се носи куму кумовски колач [ЕГЈ 108]. [1]
- Кумовски кочијаш или кумовски момак је најчешће неко од кумове браће, а може и од другова. Он тера кумова кола и треба да је веома способан кочијаш, јер поједини свати уз пут теже да оби ђу ку ма, а он то не сме до зво ли ти „ни за жи ву гла ву”. [7] [1]
- При́вези — три̏ бу̏де — јѐда̄н дома̀ћӣнски, јѐда̄н кумо̀вскӣ, јѐдан старо̀свацки. То̏ до̏бије дѐво̄јка све̏. Бачинци [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 79.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 143.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 18.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 151.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 53.