ма́стан

ма́стан (српски, lat. mástan) уреди

Категорије: прен.одр. вид.бот.


Облици:

  1. мастан, ма́сно, ма́сна [1]
  2. мастан [1]
  3. , , мастан [1]
  4. -о ГБњ, , -о Сс, мастан [1]
  5. мастан [1]

Значења:

  1. Који је пун масти, зачињен машћу. [1]
  2. Ласцивна шала. Вршац[1]
  3. Врста погаче. [1]
  4. Аљкава, неуредна особа. [1]
  5. Натријум-хидроксид. [1]
  6. Упрљан, умазан машћу, умашћен. [1]
  7. Непристојан, двосмислен (о речима). [1]
  8. Који је пун масти, зачињен машћу. [1]
  9. Caltha palustris. Сусек Свилош[1]

Примери:

  1. Ма́сан ти је та̑ј ко̀ла̄ч, Ка̑то, не ва̀ља та̀ко да цу́ри ма̑с и нѐмој та̀ко да на̀мажеш пле̏к. [2] [3] [4] [5] [6] Јаша Томић Шимановци Силбаш Змајево Госпођинци Ђурђево Вилово Српска Црња Меленци Елемир Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Сакуле Сефкерин Избиште Јасеново Деска [1]
  2. Од о̀вчијег мле́ка је ле̏пши, ма̀снӣји си̏р него кра̏вљии. [7] Кикинда [1]
  3. Па о̀бично сѝтни кола́чи, на̀праве то̑рту, или на̀правиду ма́сну по̀гачу. Бешка Суботица Турија [1]
  4. И о̑н је ски̏но и та̏ван за̀бравијо, и о̀на до̀шла до́ле, прѐправила ма́сну со́ду и по̏пила. [8] Зрењанин Нови Кнежевац [1]
  5. И о̏нда на кра̑ј сѐла мѐтли су ма́сне со́де и бу̏ра̄ди, и пѐре̄ш ру̑ке, и га̏зиш по сла̏ми, ди су мѐтли ма́сне со́де, да не̏ би се при̏нела бо̏лест у дру̏га сѐла. Дероње [1]
  6. Но̀сили смо кр̑па да до̏бијемо со́де ма́сне, да ку̏вамо са̀пӯн. [1]
  7. Па̏зи да ко̀мшија, ко̀мшиница кад истре́се, да ти не о̀брише су̑д, о̏нда не̑ће нам се сви̑ње го̀јити, нек та̀ка̄в ма́стан вра̑ти су̑д. Кула Ђурђево [1]
  8. Обично ту буде пуно „масних" измишљотина. [9] Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане [1]


Изведене речи:

  1. масни [1]


Синоними:

  1. маслен [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. по̀јо̄ би има́сно ће̏бе [1]
  3. појо би имасну опирачу ("исто"). [1]
  4. Јешћеш ти и шунигле имасно ћебе кад си гладан ("као прекор особи која је избирљива у храни"). Сенпетер [1]
  5. бити прождрљив, лаком на храну’ Мокрин [1]
  6. појо би имасну штаницлу ("исто"). [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56, 60.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 144.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 36, 110.
  5. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55, 58.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154.
  9. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 37.

Напомене уреди