напијати

напијати (српски, lat. napijati) уреди

Глагол уреди

напијати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -ам [1]
  2. на̏пијем [1]
  3. , [1]

Значења:

  1. Попити већу количину алкохолног пића. [1]
  2. Који је под дејством алкохола, пијан. [1]
  3. Који је задовољио потребу за пићем, који није жедан. [1]

Примери:

  1. По сле пр ве здра ви це и оста ли по гачари „на пи ја ју” новој млади и даривају је опет новцем. [2] [1]
  2. На поласку сватова из невестиног дома ташта зе ту на та њи ру да ри ва кошуљу, а зет ташти „ба би” пак на пи ја ви но из чаше у здра вље, и да ри ва је нов цем, а та њир раз би је о точак на ко ли ма. [3] [1]
  3. Са̀[д] ће се напи́јати мла̑ди. Каћ Шаблон:говор [1]
  4. На̏пије̄ нам. [4] Зрењанин [1]
  5. О̑н се на̏пије та̏мо па пе̏ва. Мартонош [1]
  6. У не̏ке сва̏тове или дѝгод да ѝдем, па да пи̏јем да̏н-но̑ћ да се на̏пијем. [5] Мокрин Бачинци Шаблон:говор Павловци Бачко Петрово Село Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  7. О̀пе̄т је би̏о у̀ бирц, на̏пӣт је до̏шо. [6] Деска Ђала Итебеј Житиште [1]
  8. Мо̑ј Ва́са во̀ло̄ ма̏ло да пи̏је, па се на̏пије та̏мо, пе̏ва та̏мо, на̏пӣт. Мартонош [1]
  9. О̏нда, после вѐчере, кад су то̏ ве̏ћ сви̏ си̏ти и на̏пити, о̏нда да̏ј крава́ље. Бачинци [1]


Изведене речи:

  1. на̀пити [1]
  2. напит [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 70.
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 147.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147.
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 350.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.

Напомене уреди