поносан

поносан

Српски

Придев

поносан -а, -о, прид.

Слогови: по-но-сан

Значења:

1. (значење изведено преко синонима) који је испуњен осећањем поноса

2. (значење изведено преко синонима) ташт, дрчан, рет. каћиперан рет., безобзиран, високоуман, дрзак, сујетан, покондиран, горд, кочоперан, нашепурен, нарцисоидан, рег. гиздав рег., хрв. напухан хрв., претенциозан, надмен, самодопадљив, хвалисав, блазиран, узносит рет., умишљен, мудрослован рет., фиг. филозофски фиг., прчевит рет., подигнутог носа, прпошан рет., арогантан, обестан, охол, надувен, неотесан, осион, високопаран, надут фиг., доминантан, препотентан, снобовски, самољубив, разметљив, пун себе, фиктиван

Синоними:

1. поносит, горд, дичан, уздигнута чела, уздигнуте главе, рет. поношљив рет., узносит рет.
2. ташт, дрчан, рет. каћиперан рет., безобзиран, високоуман, дрзак, сујетан, покондиран, горд, кочоперан, нашепурен, нарцисоидан, рег. гиздав рег., хрв. напухан хрв., претенциозан, надмен, самодопадљив, хвалисав, блазиран, узносит рет., умишљен, мудрослован рет., фиг. филозофски фиг., прчевит рет., подигнутог носа, прпошан рет., арогантан, обестан, охол, надувен, неотесан, осион, високопаран, надут фиг., доминантан, препотентан, снобовски, самољубив, разметљив, пун себе, фиктиван

Позитив (одређено) Једнина Мушки род Женски род Средњи род  Ном. поносни поносна поносно  Ген. поносног; поноснога поносне поносног; поноснога  Дат. поносном; поносноме поносној поносном; поносноме  Аку. поносни; поносног; поноснога поносну поносно  Вок. поносни поносна поносно  Инс. поносним поносном поносним  Лок. поносном; поносноме поносној поносном; поносноме  Множина Мушки Род Женски Род Средњи Род  Ном. поносни поносне поносна  Ген. поносних поносних поносних  Дат. поносним(а) поносним(а) поносним(а)  Аку. поносне поносне поносна  Вок. поносни поносне поносна  Инс. поносним(а) поносним(а) поносним(а)  Лок. поносним(а) поносним(а) поносним(а)

Компаратив Једнина Мушки род Женски род Средњи род  Ном. поноснији поноснија поносније  Ген. поноснијег, поноснијега поносније поноснијег, поноснијега  Дат. поноснијем поноснијој поноснијем  Аку. поноснији; поноснијег, поноснијега поноснију поносније  Вок. поноснији поноснија поносније  Инс. поноснијим поноснијом поноснијим  Лок. поноснијем поноснијој поноснијем  Множина Мушки Род Женски Род Средњи Род  Ном. поноснији поносније поноснија  Ген. поноснијих поноснијих поноснијих  Дат. поноснијим(а) поноснијим(а) поноснијим(а)  Аку. поносније поносније поноснија  Вок. поноснији поносније поноснија  Инс. поноснијим(а) поноснијим(а) поноснијим(а)  Лок. поноснијим(а) поноснијим(а) поноснијим(а)

Суперлатив Једнина Мушки род Женски род Средњи род  Ном. најпоноснији најпоноснија најпоносније  Ген. најпоноснијег; најпоноснијега најпоносније најпоноснијег; најпоноснијега  Дат. поноснијем најпоноснијој поноснијем  Аку. најпоноснији; најпоноснијег; најпоноснијега најпоноснију најпоносније  Вок. најпоноснији најпоноснија најпоносније  Инс. најпоноснијим најпоноснијом најпоноснијим  Лок. поноснијем најпоноснијој поноснијем  Множина Мушки Род Женски Род Средњи Род  Ном. најпоноснији најпоносније најпоноснија  Ген. најпоноснијих најпоноснијих најпоноснијих  Дат. најпоноснијим(а) најпоноснијим(а) најпоноснијим(а)  Аку. најпоносније најпоносније најпоноснија  Вок. најпоноснији најпоносније најпоноснија  Инс. најпоноснијим(а) најпоноснијим(а) најпоноснијим(а)  Лок. најпоноснијим(а) најпоноснијим(а) најпоноснијим(а)