Викиречник

родбина

родбина

Језици (1)
Референце
Страна категорија

Српски

родбина (српски, lat. rodbina)

Падеж Једнина Множина
Номинатив родбина родбине
Генитив родбине родбина
Датив родбини родбинама
Акузатив родбину родбине
Вокатив родбино родбине
Инструментал родбином родбинама
Локатив родбини родбинама


Именица

родбина, ж

Облици:

[1.1.] родби́на, ро̏дбина, родбѝна, родби̏на [1]

Слогови: род-би-на,  мн. род-би-не


Значења:

[1.] Родбина је назив за све особе које потичу од заједничког претка, које су међусобно у крвној вези, односно рођаци. Мушкарци који су придошли женидбом чине својту, а женина породица и родбина, за ожењеног мушкарца је тазбина.[2]

Порекло:

[1.1.] из праславенског:

Примери:

[1.1.] На на̏шу сла̏ву до̑ђе на̏ша родбѝна. Кула [1]
[1.2.] О̏ндак ње̑на родбѝна њо́јзи да́ју по̏клоне, знаш, а то̏ се зва́ло пре́зент. Бешка [1]
[1.3.] Го̏сти ѝду у родбѝну. [3] [4] [5] [6] Помаз, Лаћарак, Суботица, Чуруг, Дероње, Госпођинци, Силбаш, Ченеј, Жабаљ, Нови Сад, Ново Милошево, Башаид, Итебеј, Јаша Томић, Бока, Неузина [1]
[1.4.] Е већем ми ле̑по доја́дила та̑ родбѝна; сва̏ке нѐдеље е̏то не̏ко, са̏мо ку̏вај, спре̏мај, на̀ме̄шћај, а ни̏ко не̏ зна да и тѐбе зо̀ве. Шурјан [1]
[1.5.] Ни̏кога ми̑ не̑мамо та̏мо од ро̏дбине. Мартонош [1]
[1.6.] Сва̏ ро̏дбина је би́ла на̀ сарани. Лаћарак [1]
[1.7.] Ово̑ су по̏сле та̏мо пу̏но гости̑ју и ро̏дбина. [7] [8] [9] Избиште, Бачинци, Суботица, Турија, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Ђала, Санад, Мокрин, Јаша Томић, Шурјан, Бока, Неузина, Вршац, Павлиш [1]
[1.8.] Но̏си у чу̀туру ви́на јел ра̀кије и ѝде од ро̏дбине до ро̏дбине да и[х] зо̀ве да до̑ђеду у̀ сватове. [10] Кумане [1]
[1.9.] Кад су о̀шли да гле́ду ку̏ћу код мо̀је родби́не, а о̀ни, родби́на, једва до̀чекали. Томашевац [1]
[1.10.] Но̏сим, то већи̏ном родби́на, ма̏ти, јели стри̑на, ме̑си пога̏чу. Избиште Вршац [1]
[1.11.] И о̀тишла сам та̏мо код родби̏не у Сре̏диште, Ве̏лико, и кад сам до́шла, кад је про̀шло четр̀на̄јс да́на, о̀ни по̀шли већ о̀ви у шко̑лу се, о̀ни мѐне ку̏ћи. Велики Гај [1]
[1.12.] У̏вече до̑ђеду дево̑јкини, родби̏на ње̏на, на̏јрођени̏и. [1]
[1.13.] Иде̏ мо̏мак сас њего̏вом родби̏ном ко[д] дево̑јке на вра́та, на игра̑нку. Јасеново [1]

Асоцијације:

[1.1.] својта, тазбина

Изведене речи:

[1.1.] родбински



Преводи

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
  3. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 63, 238, 240.
  6. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 129, 161.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 116.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  9. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  10. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.

Сродни чланци са Википедије:

[1] родбина

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=родбина&oldid=714234”