родбина

Српски

Падеж Једнина Множина
Номинатив родбина родбине
Генитив родбине родбина
Датив родбини родбинама
Акузатив родбину родбине
Вокатив родбино родбине
Инструментал родбином родбинама
Локатив родбини родбинама


Именица

родбина, ж

Облици:

[1.1.] родби́на, ро̏дбина, родбѝна, родби̏на [1]

Слогови: род-би-на,  мн. род-би-не


Значења:

[1.] Родбина је назив за све особе које потичу од заједничког претка, које су међусобно у крвној вези, односно рођаци. Мушкарци који су придошли женидбом чине својту, а женина породица и родбина, за ожењеног мушкарца је тазбина.[2]

Примери:

[1.1.] На на̏шу сла̏ву до̑ђе на̏ша родбѝна. Кула [1]
[1.2.] О̏ндак ње̑на родбѝна њо́јзи да́ју по̏клоне, знаш, а то̏ се зва́ло пре́зент. Бешка [1]
[1.3.] Го̏сти ѝду у родбѝну. [3] [4] [5] [6] Помаз, Лаћарак, Суботица, Чуруг, Дероње, Госпођинци, Силбаш, Ченеј, Жабаљ, Нови Сад, Ново Милошево, Башаид, Итебеј, Јаша Томић, Бока, Неузина [1]
[1.4.] Е већем ми ле̑по доја́дила та̑ родбѝна; сва̏ке нѐдеље е̏то не̏ко, са̏мо ку̏вај, спре̏мај, на̀ме̄шћај, а ни̏ко не̏ зна да и тѐбе зо̀ве. Шурјан [1]
[1.5.] Ни̏кога ми̑ не̑мамо та̏мо од ро̏дбине. Мартонош [1]
[1.6.] Сва̏ ро̏дбина је би́ла на̀ сарани. Лаћарак [1]
[1.7.] Ово̑ су по̏сле та̏мо пу̏но гости̑ју и ро̏дбина. [7] [8] [9] Избиште, Бачинци, Суботица, Турија, Чуруг, Госпођинци, Жабаљ, Ђала, Санад, Мокрин, Јаша Томић, Шурјан, Бока, Неузина, Вршац, Павлиш [1]
[1.8.] Но̏си у чу̀туру ви́на јел ра̀кије и ѝде од ро̏дбине до ро̏дбине да и[х] зо̀ве да до̑ђеду у̀ сватове. [10] Кумане [1]
[1.9.] Кад су о̀шли да гле́ду ку̏ћу код мо̀је родби́не, а о̀ни, родби́на, једва до̀чекали. Томашевац [1]
[1.10.] Но̏сим, то већи̏ном родби́на, ма̏ти, јели стри̑на, ме̑си пога̏чу. Избиште Вршац [1]
[1.11.] И о̀тишла сам та̏мо код родби̏не у Сре̏диште, Ве̏лико, и кад сам до́шла, кад је про̀шло четр̀на̄јс да́на, о̀ни по̀шли већ о̀ви у шко̑лу се, о̀ни мѐне ку̏ћи. Велики Гај [1]
[1.12.] У̏вече до̑ђеду дево̑јкини, родби̏на ње̏на, на̏јрођени̏и. [1]
[1.13.] Иде̏ мо̏мак сас њего̏вом родби̏ном ко[д] дево̑јке на вра́та, на игра̑нку. Јасеново [1]

Асоцијације:

[1.1.] својта, тазбина

Изведене речи:

[1.1.] родбински



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 52.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 47.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 63, 238, 240.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127, 129, 161.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 116.
  8. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  9. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 137.

Сродни чланци са Википедије:

[1] родбина