сељачки

сељачки (српски, lat. seljački) уреди

Прилог уреди

сељачки, прил.

Облици:

  1. , [1]
  2. сеља̑чки, сѐља̄чки [1]

Значења:

  1. Који се односи на сељаке и њихов начин живота; својствен сељацима. [1]
  2. Дугачак кожни капут опшивен крзном по рубовима. [1]
  3. Кола која вуку коњи. [2] Сремска Митровица Врдник Суботица Сивац Српски Крстур Башаид[1]
  4. Кућа која је ужом страном окренута према улици. [1]
  5. Велика пећ, зидана од черпића или ваљака блата и сламе, ређе од каљева, са заобљеним врхом, која се налази у једној просторији а ложи се из друге или споља. [1]
  6. Исто. [1]
  7. Економско и радно удружење пољопривредника. [1]
  8. Исто. [1]
  9. Место окупљања и забаве за житеље села. [1]

Примери:

  1. О̏ндак су се пра̏вили пешки́ри сѐља̄чки. [3] [4] Нови Сад Буђановци Арадац [1]
  2. О̏нда су та̀ко сѐља̄чке дѐво̄јке но̀силе. Шимановци [1]
  3. Ко̀нофос, то̑ је би́ло за сѐља̄чке ја̀стуке, то̑ је пла́тно ко̀је је у̀ коцке, и̏ма то̑ ѝ саде, и ча̀ршави су се пра̏вили о̀[д] тог. [1]
  4. На̏ш по́со сеља̑чки. [5] Вршац Житиште Зрењанин Добрица Борча [1]
  5. Кро̀јио је, ши̏о, не̏кад ра̀није кад је би̏о мла̑д, бу̑нде оне сѐља̄чке, ду̀цӣн то̑ се зо̀ве и ко̀жуве ко̏жне о̀не та̀ко кра̀тке од ко̑жа о̀но ѝша̄рано, пру̏слук, пр̀шња̄к, све̏ је ши̏о. [6] Ковиљ [1]
  6. Ма̏ти ми је би́ла из сѐља̄чке ку̏ће. Сремска Каменица [1]
  7. Ро̏ђен сам у сѐља̄чку ку̏ћу у Башаи́ду. Башаид Визић [1]
  8. Ка̀дгод те̏ сѐља̄чке ку̏ће ни́су би́ле бето̀нӣране  ; 2. ‘кућа чији се укућани баве пољопривредом’. [7] Нови Сад Сот Сомбор [1]
  9. Со̏ба по̏велика, па сѐља̄чка пе̑ћ, та̑ зи̑дана та̀ко, па о̏коло клу́па. [7] Перлез Кула Ченеј Бачка Паланка Нови Бечеј Јаша Томић [1]
  10. Са̏д сам ја̑ ра̏чуно да на̀местим та̏мо у̀нӯтра пе̑ћ сѐља̄чку, од коба̀сӣца, од зе̏мље. Ђала [1]
  11. Па о̀не сѐља̄чке пе̏ћке, па о̀гризине, па се пе̏ко ле̏бац, па лѐпиње. Елемир [1]
  12. О̏нда смо би́ли у сѐља̄чкој ра̑дној за̑друзи. Бечеј [1]
  13. Осни́вали смо сѐља̄чку ра̑дну за̑другу. Бегеч [1]
  14. Ѝмали смо фу̀руну сѐља̄чку, па би̏о онај за̀пећак. Бегеч [1]
  15. У̀ соби је би́ла сѐља̄чка фу̀руна. [7] Руменка [1]
  16. То̑ смо ми̏ сѐља̄чко ко̏ло, та̀ко се зва́ло, ту̏ су ѝшли већѝном сеља́ци, а ко̀ји су зана̀тлије, о̀ни су ѝшли у За̀на̄цки до̏м. Нови Сад [1]
  17. О̀ни су сѐља̄чки жи́вили. Сремска Каменица Нови Сад [1]


Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 128.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 346.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 56, 60.
  6. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  7. 7,0 7,1 7,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.

Напомене уреди