Викиречник

си̏т

си̏т

си̏т (српски, lat. sȉt)

уреди

Облици:

  1. -а, сит, -о [1]

Значења:

  1. Који је нахрањен, који је утолио глад. [1]
  2. Који има свега довољно, у обиљу. Сремска Митровица[1]
  3. Којему је нечега доста, ко се заситио нечега. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. О̏нда, после вѐчере, кад су то̏ ве̏ћ сви̏ си̏ти и на̏пити, о̏нда да̏ј крава́ље. Бачинци Сремска Митровица Мокрин Ново Милошево [1]


Изрази:

  1. РСБ]. [1]
  2. И ву̑к ˜ и ко̏зе на бро̏ју ("задовољне су обе стране"). Вршац [1]
  3. ˜ до гуше ("бити потпуно сит"). Ново Милошево [1]
  4. ˜ гладном не верује ("човек у добру нема разумевања за оне који пате"). Сомбор Врачев Гај [1]

Референце

уреди
  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене

уреди
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=си̏т&oldid=207521”