слеп
слеп
Категорије: одр. вид.кол. кол.зоол.анат.
Облици:
Значења:
- Који је лишен способности вида. [1]
- Пљоснати плех са шиљком који се ставља у чашицу на крају осовине точка. [2] Хртковци Платичево Белегиш Радојево Ново Милошево Итебеј Меленци Житиште Тараш Елемир Арадац Ботош Орловат Перлез Добрица Идвор Чента[1]
- Крајње, криве пречке на лотрама. [2] Тител[1]
- Њива која не излази на ленију. [3] Надаљ Ковиљ Тител[1]
- Удубљење у зиду у облику прозора али без отвора. [1]
- Летећи сисар из реда Цхироптера са еластичном кожицом разапетом између предњих и стражњих удова и трупа, љиљак, шишмиш. [1]
- Бочни део лобање до чеоне кости, слепоочница темпора. [1]
- Почетни део дебелог црева, који на дну има привезак, црвуљак (апендикс) интестинум цаецум. [1]
Примери:
- А та̑ њѐгова жѐна је би́ла глу̏воне́ма и сле́па. Кула [1]
- А о̀цов о̀тац је о̀сто. Би̏о [ј]е сле̑п. [4] [5] Ђала Госпођинци Башаид Меленци [1]
- У виђенијим кућама сеоских занатлија, трговаца и других, у време затварања отворених оџака (углавном у међуратном периоду) у кухињској просторији је у зид уграђиван „слепи прозор", који је имао дрвене преграде и врата од стакла. [6] [1]
- Момку се ушије у поставу капута, гуња крило слепог миша да за њим лете девојке ко ћораве. Јасеново Избиште [1]
- Ударио се у слепо око. [7] Избиште Помаз [1]
- Би́ло је о̏ндак од сле̏пог црѐвета, те би́ла туберколо́за — то̏ је бѝла на̑јопа̀снија бо̏лест. [5] Томашевац Госпођинци [1]
Изрази:
- бо̏ље да јесле́па нег што је ле́па ("о женској особи слабијег морала"). Ново Милошево [1]
- ˜ код очију ("не видети очевидне ствари, не схватати"). Ново Милошево [1]
Референце
уреди- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ 2,0 2,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
- ↑ 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 47. Грешка код цитирања: Неисправна ознака
<ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем - ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 27.
- ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.