slep

slep (српски, ћир. слеп) уреди

Категорије: одр. вид.кол. кол.зоол.анат.


Облици:

  1. -a, -o, slépo, slépa [1]

Значења:

  1. Koji je lišen sposobnosti vida. [1]
  2. Pljosnati pleh sa šiljkom koji se stavlja u čašicu na kraju osovine točka. [2] Хртковци Платичево Белегиш Радојево Ново Милошево Итебеј Меленци Житиште Тараш Елемир Арадац Ботош Орловат Перлез Добрица Идвор Чента[1]
  3. Krajnje, krive prečke na lotrama. [2] Тител[1]
  4. Njiva koja ne izlazi na leniju. [3] Надаљ Ковиљ Тител[1]
  5. Udubljenje u zidu u obliku prozora ali bez otvora. [1]
  6. Leteći sisar iz reda Chiroptera sa elastičnom kožicom razapetom između prednjih i stražnjih udova i trupa, ljiljak, šišmiš. [1]
  7. Bočni deo lobanje do čeone kosti, slepoočnica tempora. [1]
  8. Početni deo debelog creva, koji na dnu ima privezak, crvuljak (apendiks) intestinum caecum. [1]

Примери:

  1. A tȃ njègova žèna je bíla glȕvonéma i slépa. Кула [1]
  2. A òcov òtac je òsto. Bȉo [j]e slȇp. [4] [5] Ђала Госпођинци Башаид Меленци [1]
  3. U viđenijim kućama seoskih zanatlija, trgovaca i drugih, u vreme zatvaranja otvorenih odžaka (uglavnom u međuratnom periodu) u kuhinjskoj prostoriji je u zid ugrađivan „slepi prozor", koji je imao drvene pregrade i vrata od stakla. [6] [1]
  4. Momku se ušije u postavu kaputa, gunja krilo slepog miša da za njim lete devojke ko ćorave. Јасеново Избиште [1]
  5. Udario se u slepo oko. [7] Избиште Помаз [1]
  6. Bílo je ȍndak od slȅpog crèveta, te bíla tuberkolóza — tȍ je bìla nȃjopàsnija bȍlest. [5] Томашевац Госпођинци [1]


Изрази:

  1. bȍlje da jeslépa neg što je lépa ("o ženskoj osobi slabijeg morala"). Ново Милошево [1]
  2. ˜ kod očiju ("ne videti očevidne stvari, ne shvatati"). Ново Милошево [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  5. 5,0 5,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 47. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 27.
  7. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.

Напомене уреди