твр̑д

твр̑д (српски, lat. tvȓd) уреди

Категорије: бот.


Облици:

  1. твр́да, твр́до, тврд [1]

Значења:

  1. Који (услед чврсте збијености честица) пружа јак отпор продору сечива и других алатки. [1]
  2. Пшеница тврдог зрна Triticum durum. [2] [3] Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител[1]
  3. Који је начињен од чврстог, отпорног материјала. [1]
  4. Који је добре физичке издржљивости, који добро подноси напоре, отпоран. [1]
  5. Риба која дуго живи без воде. [1]
  6. Претерано штедљив, шкрт. [1]
  7. Тврдоглав, упоран; туп, глуп. Сомбор Вршац[1]
  8. Исто. Сомбор Вршац[1]
  9. Lolium perenne. [1]
  10. Врста жвале која се састоји из једног дела. [1]
  11. Дно без муља. [4] Ковиљ[1]

Примери:

  1. Љу́то — то̏ је твр́до. [5] Футог [1]
  2. Де̏си се то̑ и на̏ма — да је твр̏ђи матерѝја̄л, дру̏га структу́ра, о̏нда сла̏бо при̑ма ва̑р. [6] [7] [8] [5] Тител Сот Ириг Нерадин Сивац Турија Госпођинци Нови Сад Бачка Паланка Ковиљ Ђала Ново Милошево Меленци Избиште [1]
  3. То су од твр́дог материја́ла, скро̑з, то̏ је све̏ од ци̑гаља и од цѐмента на̀прављено. Бешка [1]
  4. Чо̀век је твр̏ђи од ка̏мена. Ново Милошево [1]
  5. То је тако тврда риба да је то страшно... Лињак, мекши је он од ти мањова, он оће брзо цркне. [9] Бачко Градиште [1]
  6. О̑н је твр̑д. Ново Милошево [1]
  7. Твр́да тра́ва, ко̏ жи̏то ѝма, ко̏ вла̑т од жи̏та. Твр́да је. И̏ма је са̏д на̀ улици. [10] Силбаш Параге Бођани Товаришево Бачка Паланка [1]
  8. Уз оглавину се употребљавају и жвале којих има три врсте: никловане, гвоздене („штипалице”) и „тврде жвале” („за љуће коње који су тврди на усти”). [11] [1]


Синоними:

  1. љут [1]


Изрази:

  1. чо̀век јетвр̏ђи од ка̏мена ("човек може пуно тога издржати"). Ново Милошево [1]
  2. твр́да на мле́ку ("исто"). Моровић Вишњићево Лежимир Свилош Јарак Сремска Каменица Нерадин Крушедол Прхово Купиново Карловчић Крчедин Војка Бољевци Сурчин Белегиш Госпођинци [1]
  3. ˜ ко камен Јасеново [1]
  4. ˜ на уши ("наглув"; "Тврд је на уши"). [1]
  5. твр́да на му̏жи ("исто"). Јамена Гибарац Сот Врдник Мали Радинци Голубинци Батајница Футог [1]
  6. твр́да на мле́ко ("која тешко пушта млеко (о крави)"). Кленак Платичево Голубинци Товаришево [1]
  7. твр́да на си̏си ("исто"). Хртковци [1]
  8. ˜ ко ђо̏н ("веома тврд"; "Ја́ка дома̀ћица и ку̏варица, а шни̏цла твр́да ко ђо̏н"). Јаша Томић [1]

Референце уреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 120.
  3. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  5. 5,0 5,1 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
  8. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18, 108.
  9. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  10. Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  11. Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 309.

Напомене уреди