Викиречник

унука

унука

унука (српски, lat. unuka)

Именица

унука, ж

Придев

Придев

унука -а, -о, прид.

Облици:

  1. уну̏ка Вршац Избиште, у̀нука [1]
  2. -а, -о [1]

Значења:

  1. Синовљева или кћеркина кћи. [1]

Примери:

  1. У̀нука јој и̏ма но̏ве па̀тике. Сремска Каменица [1]
  2. И̏мам у̀нуку је[д]ну ма̑лу. [2] Бечеј Сремска Митровица Бачко Петрово Село Нови Сад Ђала Елемир Томашевац Велики Гај Фаркаждин Деска [1]


Изведене речи:

  1. уну̏кин [1]


Референце

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 59.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=унука&oldid=206179”