учење

учење

Језици (1)

Референце

---

Страна категорија

Српски

учење (српски, lat. učenje)

Падеж	Једнина	Множина
Номинатив	учење	учења
Генитив	учења	учења
Датив	учењу	учењима
Акузатив	учење	учења
Вокатив	учење	учења
Инструментал	учењем	учењима
Локатив	учењу	учењима

Именица

учење, с

Слогови: у-че-ње,  мн. у-че-ња

Значења:

[1.] Учење је релативно трајна и прогресивна промена личности и понашања индивидуе настала као резултат претходне активности исте, тј. искуства. Учење је процес стицања новог, или модификовања постојећег знања, понашања, вештина, вредности или преференција.

[1.1.] Ради бољег разумевања, а и као потврда древности, прадавне речи у савременом српском језику,

осврнућемо се на глагол у санскрту उच्यति (чита се) учјати са значењем:

[1.1.1.] навићи се на, бити навикнут на

[1.1.2.] волети нешто, уживати у, осећати задовољство у, уживати

Порекло:

[1.1.] реч учење је изведена из праславенског: *учити → старославенски: учити

Синоними:

[1.1.] смер, школа, правац

Асоцијације:

[1.1.] образовање, просвета

Изведене речи:

[1.1.] [[]]

Референце

Сродни чланци са Википедије:

[1] учење